Da li je moguće osušiti smokve u kućnim uslovima?

Sada, kada je sezona smokve, jedne, jedinstvene mediteranske voćke, koja raste u našim uslovima u gradu, treba to iskoristiti što je moguće bolje.

Kako osušiti smokve, šta vam je potrebno:

  • 3 kg svežih smokvi (sitnijih)
  • 2 pleha od rerne

Kako osušiti smokve, postupak:

  • Smokve gledajte da nisu prezrele i da je svaka zdrava.
  • Operite ih i odmah osušite, mada smo jednu turu sušili bez pranja i pokazalo se kao bolje.
  • Na pleh od rerne stavite papir za pečenje i smokve stavljajte na papir sa peteljkom prema dole i svaku pritisnite prstom da se spljošti. Ova količina je dovoljna za 2 pleha od rerne.
  • Rernu uključite na 60C stepeni, sa opcijom topli vazduh, i ubacite plehove u rernu.
  • Ostavite da se smokve suše i možete slobodno da odete na spavanje ili da radite nešto drugo, ako se odlučite da ih sušite preko dana.
  • Struja je noću jeftinija pa ih mozete staviti i na sušenje u 24 č. i isključite rernu ujutru u 8, kada više nema jeftinije struje.
  • Uveče opet uključite rernu na isti način i sušila ih još jednu noć. Nemojte se plašiti da će se presušiti. U mom slučaju je sušenje trajalo 16 sati, sa prekidima, ali vi možete i odjednom.
  • Pošto smo sušili smokve u dva pleha drugog dana im zamenite mesta.
  • Smokve posle ovog vremena izvadite iz rerne i ostavite da se ohlade.
  • Spakujte ih u kutiju i odložite.
  • Radi svake sigurnosti ipak ih stavite u zamrzivač da vam se ne pokvare.
  • Kada vam zatrebaju možete da izvadite onoliko koliko vam treba a ostatak vratite u zamrzivač.

Dužinu sušenja možete da odredite sami u odnosu na to da li želite da budu više ili manje suve.  Ništa komplikovano a dobijete smokve za koje znate da nisu tretirane nikakvim hemikalijama. Jedino što nisu onako svelo zućkaste boje, ali verujte, boja nije važna već to da su zdrave a ukus im je još bolji nego one iz radnje.

Šta sve niste znali o bananama?

Banane svoj puni potencijal daju u zrelom obliku, kada su lagano mekane, žute i s par tamnih mrlja, budući da tada imaju najveću nutritivnu vrijednost.

Banane su danas jedno od najraširenijeg i najčešće konzumiranog voća. Odmah nakon jabuka. Ne samo zbog toga što su dostupne tokom cele godine, iako kod nas nažalost samo iz uvoza, nego i zbog činjenice da u različitim stupnjevima njihove zrelosti daju drugačiji okus i nutritivnu vrednost. A činjenica da ih možemo koristiti kao sastojak brojnih obroka, poslastica te takozvanih “zdravih” recepata daje im dodatno na vrednosti.

Vrste banana

Prema podrijetlu

Kod banana poznajemo dve glavne sorte s obzirom na njihov predeo, a potom kod svake banane možemo “laički” odrediti podelu na različite vrste s obzirom na nivo zrelosti. Glavne sorte banana su Musa sapienta ili Musa nana poznatija kao i slatka banana dok je Musa paradisiacal oznaka za tzv. brašnastu bananu. I dok slatkoj banani ime samo govori da daje više slatkasti okus,  brašnasta banana je bogatija škrobom pa se stoga često koristi i kao zamena škrobnom povrću poput krumpira, mrkve ili batata.

Prema stupnju zrelosti

Prema stupnju zrelosti, banane možemo podijeliti na nezrele, zrele i prezrele. Zrele banane imaju najveću nutritivnu vrijednost, a prepoznati ih možemo po tome što im je kora jarko žute boje sa nekoliko crnih točkica. Nezrele banane su one koje su tvrde na dodir i na čijim vrhovima možete uočiti zelenu boju i često u prodavnica možemo naići upravo na nezrele banane budući da se one i beru dok još nisu zrele. Stajanjem na zraku banane i dalje sazrevaju pa je uvek bolje kupiti nezrele od zrelih ili prezrelih banana, osim u slučajevima kada ćete ih koristiti neposredno nakon kupovine. Prezrele banane su one koje su na dodir mekane, a kora im ima izražene i brojne smeđe i crne točke ili mrlje. Prezrele banane se općenito ne preporučaju u uobičajenoj prehrani budući da imaju visok sadržaj šećera koji im daje slatkasti okus i povisuje glikemijski indeks, odnosno razinu glukoze u krvi brzo. S druge strane, prezrele banane su idealne kao zaslađivač u desertima, kolačima ili keksima, posebice kod djece kod kojih se često pazi na unos jednostavnih šećera.

Skladištenje banana

Banane nastavljaju zreti nakon branja i to najbolje na sobnoj temperaturi. Obično zrele banane mogu stajati na sobnoj temperaturi do 3 dana pre nego postanu prezrele. U slučaju da im želite produžiti vreme zrenja, mogu se skladištiti i u hladnjaku međutim u tom slučaju će kora vrlo brzo postati smeđa i/ili crna. To nikako nije razlog za uzbunu jer će sam plod i dalje biti zreo, jestiv i ukusan. Na taj način banane mogu “preživeti” do 5 dana.

Kako ubrzati zrenje?

U slučaju da imate nezrele banane, a vrlo brzo vam trebaju zrele za pripremu jela ili obroka, proces zrenja se vrlo jednostavno može ubrzati. Banana se stavi u papirnatu vrećicu zajedno sa avokadom ili jabukom, a količina nastalih plinova će vrlo brzo ubrzati zrenje banane. Ali i avokada.

Konzumacija banana

Preporuka je guliti i rezati banane (u slučaju potrebe) netom prije njihove konzumacije. Razlog tome je što na zraku vrlo brzo oksidiraju i posmeđe te gube na nutritivnom sastavu. Banane je najbolje konzumirati sirove budući da hranjive tvari koje se nalaze u bananama teško mogu preživjeti visoke temperature pečenja pa tako one zrele i prezrele banane u kolačima pridonose isključivo slatkom okusu i kalorijskoj vrijednosti. S obzirom da u organizmu daju brzo-raspoloživu energiju, zrele banane je najbolje konzumirati u jutarnjim ili ranim popodnevnim satima kako bi organizam imao dovoljno energije za dnevne aktivnosti. Iz istog razloga se ne preporučaju navečer osim u slučajevima sportskih aktivnosti gdje je potrebna brzo-raspoloživa energija za rad. Iako su izvrsne i kao mono-obrok, banane se mogu dodavati i kašama za doručak ili smoothiejima, ali pritom je bitno paziti na ostale sastojke kako se ne bi pretjeralo s unosom kalorija i ugljikohidrata. Također je važno da su sirove kako bi se zadržali sve važne hranjive tvari banana, posebno kalij kojim obiluju i koji je važan za zaštitu organizma od brojnih bolesti.

Koliko namirnice ostaju sveže?

Koliko dugo namirnice u vašem frižideru mogu da ostanu sveže? Nekoliko saveta koje vam mogu biti od velike koristi.

Sirovo meso – dva do pet dana (samo ako je pravilno upakovano)

Kuvano meso – dva do pet dana

Prženo meso – dva do četiri dana

Sirovo mleveno meso – šest do osam sati

Prženo mleveno meso – dva dana

Sir – osam do deset dana

Jaja – mesec dana

Salate – do tri dana

Meso

Mleveno meso, sveže pileće meso ili riba – moraju da se iskoriste istog ili najkasnije sledećeg dana. Meso u komadu može da ostane dva do pet dana, kuvano takođe. Jelo sa kuvanim mesom može da se drži u frižideru dva do pet dana, a sa pilećim, ćurećim ili ribom – do sutradan.

Povrće sadrži veliku količinu vode (80-90 odsto). Što je procenat vode veći, to je osetljivije na čuvanje. U suvom okruženju, povrće brzo izgubi svežinu, ali može da se osveži brzim potapanjem u vodu. Povrće čuvati u plastičnim kesama ili kutijama, ili odeljcima koji su za to namenjeni. Paradajz treba držati odvojeno od zelene salate, krastavaca i peršuna – jer on, kao i jabuka, oslobađa gas etilen, koji pospešuje zrenje i starenje, pa će ostalo povrće brzo da požuti i izgubi svežinu.

Mlad sir će ostati svež do deset dana, a zreo sir do mesec dana.

Jaja u originalnom pakovanju mogu da ostanu sveža mesec dana.

Većina voća ostane sveža ako se stavi u frižider neoprana, neoljuštena, u komadu, i to u plastičnoj kesi ili odeljku za voće i povrće. Nemoguće je tačno reći koliko dugo može da se čuva određena vrsta voća, jer to zavisi od mnogih faktora – kao što su svežina i kvalitet u trenutku kupovine. Generalno, svežina voća u frižideru se održava oko tri dana, dok jabuke, kruške i citrusno voće ostaju sveži i znatno duže.

Nezrelo voće može da se stavi u frižider i tako odloži zrenje, dok stono voće – kao što je jabuka, kruška, banana… može da ostane na sobnoj temperaturi da sazri, pa tek onda da se stavi u frižider. Kajsije, borovnice i trešnje mogu da ostanu sveže tri dana, maline dva dana, jagode jedan do dva dana. Jabuke, kruške i šljive oslobađaju gas etilen, koji pospešuje zrenje, starenje i propadanje ostalog voća i povrća, pa ih treba držati posebno, u papirnoj ili plastičnoj ambalaži.

Najčešće greške pri čuvanju hrane

– loše podešena temperatura frižidera

– nepodesno čuvanje, suviše dugo držanje u frižideru

– sveža i kuvana hrana stoje zajedno, umesto odvojeno

– svako otvaranje i ostavljanje vrata povećava temperaturu u frižideru

Mediteranska dijeta

Opšte je prihvaćeno da ljudi koji žive u zemljama koje graniče sa Sredozemnim morem žive duže i manje pate najteže bolesti rak i kardiovaskularnih bolesti. Ne tako iznenađujuća tajna je aktivan način života, kontrola težine i ishrana sa malo crvenog mesa, šećera i zasićenih masti i bogatim proizvodima, orašastim plodovima i drugim zdravim namirnicama. Mediteranska dijeta ima veliki niz zdravstvenih prednosti, uključujući gubitak težine, zdravlje srca i mozga, prevenciju raka i prevenciju i kontrolu dijabetesa. 

Prateći mediteransku ishranu, takođe biste mogli da održite tu težinu i izbegavate hronične bolesti. Grci jedu drugačije od Italijana, koji jedu drugačije od Francuza i Španaca. Ali oni dele iste principe. U saradnji sa Harvardskom školom za javno zdravlje i Svetskom zdravstvenom organizacijom, Oldways, neprofitni istraživački centar za hranu u Bostonu, razvio je piramidu mediteranske ishrane prilagođenu potrošačima koja nudi smernice o tome kako napuniti tanjir – a možda i čašu za vino – na mediteranski način.

Kako funkcioniše mediteranska dijeta?

Pošto je ovo obrazac ishrane – a ne strukturirana dijeta – sami trebate da shvatite koliko kalorija treba da jedete da biste izgubili ili održali svoju težinu, šta trebate da učinite da ostanete aktivni i kako ćete oblikovati svoj mediteranski meni.

Piramida mediteranske ishrane bi trebalo da vam pomogne da počnete. Piramida naglašava jedenje voća, povrća, integralnih žitarica, pasulja, orašastih plodova, mahunarki, maslinovog ulja i ukusnog bilja i začina; riba i morski plodovi najmanje nekoliko puta nedeljno; i živinu, jaja, sir i jogurt u umerenim količinama, dok slatkiše i crveno meso čuvamo za posebne prilike. Dopunite ga sa malo crnog vina (ako želite), ne zaboravite da ostanete fizički aktivni i spremni ste.

Iako vino nije neophodno, čaša dnevno za ene i dve dnevno za muškarce je u redu ako tako kaže vaš lekar. 

Šta smem da jedem?



Banana hleb sa kikirikijem
Čokoladni mus
Grčki jogurt



Losos na žaru
Heljdine palačinke
Mediteranska pasta salata
Pečeni bademi





Salata od kinoe


Dagnje na pari
Koliko košta mediteranska dijeta?
Cena mediteranske dijete, kao i većina aspekata ishrane, zavisi od toga kako je oblikujete. Iako neki sastojci – maslinovo ulje, orašasti plodovi, riba i sveži proizvodi – mogu biti skupi, možete pronaći načine da održite razumnu cenu, posebno ako crveno meso i obroke zamenite domaćim kuvanjem na biljnoj bazi..

Ljekovita gorka dinja

Gorka dinja potječe iz tropa, a uzgaja se poput tikvica, krastavca, dinje ili lubenice. Plodovi su cijenjeni u gastronomiji, a od davnina se primjenjuje u narodnoj medicini kod raznih infekcija, opekotina, probavnih problema, čak i za tretiranje pacijenata s HIV-om.

Gorka dinja, Karela ili Momordika (Momordica charantia) potiče iz Azije, točnije iz Indije, ali se sve češće može pronaći i kod nas. Uzgaja se u tropskim područjima Azije, Afrike i Južne Amerike. U Europi je postala poznata od 18. stoljeća. Ova vrsta povrća pripada porodici tikvi i svojim izgledom podsjeća na krastavac. Površina ploda je hrapava, a odlikuje se izuzetno gorkim okusom. Gorka dinja je cijenjena zbog svoih ljekovitih svojstava. Osim ploda, koriste se listovi, cvjetovi i ulje sjemenki.

Uzgajanje gorke dinje

Podrijetlo gorke dinje je vezano za tropsko i suptropsko područje i zbog toga za svoj rast i razvoj zahtijeva toplinu. Na otvorenom se sije kada prođe opasnost od mraza, kraj travnja i početak svibnja, a može se uzgajati iz presadnica. Budući da pripada porodici tikvenjača uzgaja se na isti način i kao svi ostali pripadnici ove porodice.

Za sjetvu, odnosno sadnju, birajte osunčane i dobro drenirane položaje. Postoje brojne sorte gorke dinje, s dugačkim ili kratkim plodom. Sorte s malim plodovima imaju plodove dužine od 10 do 20 cm. Plodovi ovih sorti su svjetliji i imaju blaži okus. Sorte s dugim plodova imaju plodove od 30 do 60 cm i izraženiji okus gorčine. Najveća gorčina odlikuje sorte koje imaju tamne plodove, dužine 9 do 12 cm u obliku trougla.

Za uspješan uzgoj potreban potporanj

U Indiji se smatra povrćem koje se najlakše uzgaja. U optimalnim uslovima klija i niče za 10 do 15 dana. Kako bi se ubrzalo nicanje sjeme se može navlažiti poput sjemena tikvica, dinje. Za uspješno uzgajanje potrebno je da gorku dinju uzgajate na armaturi ili nekom potpornju. Kada se sije u posudice, najbolje je posijati dvije sjemenke na dubinu od 1 cm. Mlade biljčice se presađuju kada dostignu visinu od 5 do 10 cm. Biljke se sade na udaljenost od 50 cm.

Može da se uzgaja kao puzajući usjev po tlu, ali tada je manje plodova i lošije su kvalite. Zbog te osobine gorke dinje najbolje je da je armatura ili potporanj malo ukošen. To će omogućiti da listovi rastu slobodno prema Suncu, a plodovi vise u prostoru bez lišća.

Na istoj biljci se nalaze muški i ženski cvjetovi. Muški cvjetovi su otvoreni jedan do dva dana. Cvjetanje započinje četiri do šest tjedana poslije sjetve.

Gorčina se uklanja sa soli

Plodovi su izuzetno gorkog okusa. U ovisnosti od sorte plodove možemo brati kada su najmanje 5 cm dugi. Obično berba započinje 90 dana poslije sjetve. Svojim izgledom plodovi podsjećaju na naborane krastavce. U središtu ploda nalaze se sjemenke.

Plod se koristi u gastronomiji kada je mlad, zelen. Može se jesti sve dok ne počne dobijati žutu boju. Mladi plodovi, hrskavi i vodenasti, su izuzetno cijenjeni u gastronomiji Indije. Zbog izuzetne gorčine tretira se poput patlidžana, mariniranjem u soli. Najčešće se priprema kao punjena raznim namirnicama.

Ubrani plodovi se čuvaju na temperaturi od 11 do 12°C u prostoru s povišenom vlagom. U ovakvim uvjetima se mogu sačuvati dva do tri tjedna. Na sobnoj temperaturi već nakon jedan do dva dana plod gubi svoja svojstva, kora postaje grublja.

Ljekovitost gorke dinje

I pored toga što je ljekovita, gorka dinja se treba uzimati s oprezom. Najčešće se koristi u obliku soka. S upotrebom soka ne treba pretjerivati jer može izazvati osjećaj mučnine, povraćanje i bolove u želucu. Dijabetičari, trudnice  i dojilje se obavezno moraju posavjetovati sa svojim liječnikom prije uzimanja gorke dinje. Osim u obliku soka koristi se u obliku kapsula.

Plod sadrži vrlo malo kalorija, ali se odlikuje visokim sadržajem vitamina C. Sadrži vitamin A, vlakna, folnu kiselinu, minerale (kalij, cink, željezo), antioksidante.

Koristi se kod problema sa želucem, crijevnim parazitima, dijabetesom, kod raznih infekcija. U Africi i Aziji se koristi u tretmanima kod raka i HIV-a. Štiti od malarije, virusnih oboljenja, pomaže kod mršavljenja, zacjeljivanja opekotina.

Izvor: agroklub.com

Svinjetina Chops i Peppers

Svinjetina Chops i Peppers je jednostavan obrok za jelo koji je savršen za zauzet vikend. Uverite se da kupite goveđeg mesa za ovaj recept zato što su najnežniji. Kad god se meso brzo kuva, moraćete da iskoristite popust.

Možete zameniti neke zamrznute boranije ili špargle za papričice u ovom laganom i ukusnom receptu. Ili dodajte malo bešavskog graška ili rezane ili isecane tikvice ili žutog letnjeg tkiva.

Možete koristiti vodu za deglaciju posude nakon što se meso i povrće kuvaju, ali pileća juha dodaće više ukusa. Koristite sve što imate na raspolaganju. U ovom receptu nema mnogo sosa; dovoljno da pokrije svinjetinu i veggije i dodate divan ukus.

Ovaj recept se može praviti i sa kokoškim grudima bez kosti. U isto vreme će kuvati. Uvek kuvajte piletinu na 165 ° F, mereno pouzdanim i preciznim mesnim termometrom.

Poslužite ovom receptu s lijepim pirinčem od pirinča ili nekim vrućim kuhanim testenama bačenim sa nečim maslacem, parmezanom i biljem. Takođe možete dodati i pareni šparoge ili boranije, ili probati voćnu salatu napravljenu sezonskim proizvodima. Dodajte malo bijelog vina za divan obrok u nedjelju.

Šta ćeš ti trebati

  • 4 (3/4 inča) debelih svinjetina
  • sol i biber po ukusu
  • 2 kašike žlica
  • maslinovo ulje
  • 1 luk, iseckan
  • 2 karanfilića beli luk, mleveno
  • 2 crvene paprike, zasejane i isečene u trake
  • 3 kašike belog vina Worcestershire sos
  • 1/2 šolje vode ili pileća juha
  • 1 kašičica osušene listove timijana
  • 1/2 kašičice osušene lišće marjorama

Kako to učiniti

Provucite obruke sa obe strane s solju i biberom.

Zagrejte maslinovo ulje u teškoj ponudi na srednjoj visokoj vrućini i dodajte gajbice, luk i beli luk. Pecite petlje na 5 minuta na jednoj strani, često protresite tašnicu tako da beli luk ne gori, a zatim okrećete i dodajte paprike. Pokrijte i kuvajte 5 do 8 minuta duže ili dok svinjetina ne registruje najmanje 145 stepeni F. Uklonite ljiljane, luk, beli luk i papriku sa tepiha i odložite, pokriveni da biste bili topli.

Dodajte sosu Worcestershire, vodu ili pileće brašno, majčino dušu i marjoram do kašastih ostataka na tepištu, grebanjem dno tepiha sa gumenim špatuljem kako biste oslobodili panjeve koji sadrže puno ukusa. Kuvajte dok se sos malo ne gube, a zatim vratite svinjetinu i povrće u tanjir. Kuvajte duže 1 minut da sakrišete svinjetinu sa sosom, a zatim poslužite.

Smernice za hranu (po poslu)
Kalorije553
Ukupna mast30 g
Zasićenih masti9 g
Nezasićena mast14 g
Holesterol134 mg
Natrijum414 mg
Ugljikohidrati22 g
Dijetetski vlak3 g
Protein47 g

(Informacije o ishrani na našim receptima izračunavaju se pomoću baze podataka o sastojcima i treba ih smatrati procjenom. Pojedinačni rezultati mogu se razlikovati.)

Izvor: https://bs.hiloved.com/

Začini za mleveno meso

Začini

Začinjeno mleveno meso može da se nađe u svakoj prodavnici. Međutim, često ono ne odgovara našim očekivanjima i moramo da ga dodatno začinjavamo. Ovo se u većini slučajeva završava katastrofalno, s obzirom na to da se ne zna s kojim proizvodom su preterali proizvođači i koji nedostaje.

Osim začinjenog, sa istim uspehom možete da pronađete i čisto mleveno meso – mleveno meso bez ikakavih dodataka. Dobro bi bilo da izaberete neko ne toliko obojeno i vodenasto. Na ovaj način ćete imati slobodu da ga začinite po svom ukusu.

Naravno, količina začina koje ćete dodati je prema sopstvenoj proceni, s obzirom na to da svako ima različite preferencije. Dobro bi bilo da ne preterujete, pre svega sa mlevenim pimentom.

Za pola kilograma mlevenog mesa biće vam potrebno otprilike 3 zrna pimenta, so, crni biber, čubar, peršun, divlja nana i izrendani luk. Ovo su najpogodniji i najčešće korišćeni dodaci za začinjavanje mlevenog mesa.

Da bi bilo savršeno za pravljenje ćufti na primer, može da se doda i malo sode za hleb, kao i namočen hleb, bez korice.

Proizvodi se dobro pomešaju i ostavljaju da odstoje u frižideru na otprilike dva sata. Prilikom pravljenja ćufti i ćevapa, oni se oblikuju od testa mokrim rukama. Ako ćete stavljati mleveno meso u drugo jelo, preskočite sodu i hleb.

Ako ste jedan od avanturista u kuhinji, za začinjavanje mlevenog mesa možete da isprobate kari, kurkumu, crni kumin, a zašto da ne i origano ili žalfiju.

Ćufte sa prazilukom
Potrebni sastojci: 500 grama mlevenog telećeg mesa, 1 glavica kromid luka, 5-6 strukova prazuluka, ½ šolje biljnog mleka, 1 kriškica hleba, 4 jaja, limunska kiselina, crni biber, so.

Način pripreme: Meso se pomeša sa kromid lukom izrendanim na rende, hlebom namočenim u vodi, 1 jajetom, crnim biberom i solju po ukusu. Od dobijene smese se oblikuju male ćufte koje se prže u zagrejanoj masnoći.

U istoj masnoći se dinsta iseckani praziluk nakon čega se sipa u tepsiju. Na njega se ređaju ćuftice i zalivaju se s malo tople vode. Peče se u rerni dok voda ne ispari. Jelo se zaliva sa ostala 3 jaja umućena sa limunskom kiselinom, i ponovo se zapeče. Poslužuje se blago ohlađeno.

Kada znate kako se pravilno začinjava mleveno meso, preporučujemo da probate neki od sledećih recepata sa mlevenim mesom:

  • Rolat sa mlevenim mesom;
  • Musaka sa mlevenim mesom;
  • Princeze sa mlevenim mesom u rerni;
  • Svinjske ćufte;

Izvor: bonapetit.rs

Kako da pravilno pečemo divljač

Kako da pravilno pečemo divljač

Meso divljači je izuzetno ukusno samo ako znate kako da ga pripremite. Za njega je karakteristično što je suvlje, a mišići životnja su tvrđi i žilavi. To je pre svega zbog činjenice da ono živi na slobodi, aktivno se kreće i čovek ga ne goji.

Nezavisno o kakvoj vrsti mesa divljači govorimo, obavezno je da ono odstoji u svojoj koži ili perju nekoliko dana. Za ovaj cilj se očisti od svih unutrašnjosti, opere se i ostavlja se da odstoji na hladnom, najbolje u frižideru. Za zečetinu period stajanja je otprilike 5 dana, za šumske šljuke – 9, za jarebice – 8, a za fazane – 6.

Pre nego što se pristupi pečenju mesa divljači, obavezno je da se ono ostavi u marinadi na jedan dan i jednu noć. Ona može da bude topla ili hladna, ali se poštuje jedan osnovni recept za njeno pripremanje: pomešaju se 500 ml vina, 2500 ml sirćeta, 1 šargarepa, 1/2 glavice luka, 2 lovorova lista, 20 zrna crnog bibera, 2 karanfilića i otprilike 2 l vode.

Bolje je da ova smesa malo vri otprilike 10 minuta, nakon čega se ostavlja da se u potpunosti ohladi. Tek tada se meso divljači stavlja u nju. Obavezno je da ono celo bude pokriveno, što znači da ukoliko je potrebno, treba da se napravi dupla ili trostruka količina marinade. Većina ptica, kao i zec, se peku celi nakon što se napune, a krupnija divljač se seče na komade i onda se natopi.

Izvor: bonapetit.rs

8 sati dijeta

Jedna od najboljih dijeta u 2018 je definitivno dijeta od 8 sati. Njena suština je da možete da jedete šta god poželite! Možete čak da jedete i koliko god poželite! Ali, ALI koje svima kvari zabavu je da je to sve dozvoljeno u okviru SAMO 8 sati u toku dana.

Ideologija dijete
Poenta ovakvog načina ishrane je da sve kalorije koje su planirane za taj dan unesete u periodu od OSAM SATI. Ostatak od 16 sati telo treba da iskoristi da se odmori. Pročitajte primer jelovnika dijeta 8 sati.

Da li je teška?
Ako vam je teško da se odlučite koju ćete omiljenu hranu danas jesti, onda – da, ova dijeta jeste teška. U suprotnom, malo istrajnosti biće dovoljno da i vama ovo postane najbolja dijeta u godini!

Da li funkcioniše?
Kod većine ljudi, ova dijeta dala je efekta. Za pet dana u proseku se izgubi 2 kilograma.

Koliko je rigorozna?
Nije rigorozna uopšte. Ako ste zaposleni i imate obaveza tokom dana, za pomenutih osam sati možete da jedete kad stignete. Zavisno od vašeg radnog vremena, to vreme može da bude klizno: 8-16h, 9-17h, pa čak i 10-18h. Ipak, ako počinjete tako kasno, častite sebe jednom nezaslađenom kafom ili čajem ranije ujutru.

Za koji tip ljudi je najpraktičnija?
Ako ne možete bez grickalica i druge brze hrane koju većina drugih dijeta brani, onda je dijeta 8 sati kao stvorena da postane najbolja dijeta i za vas!

Ova dijeta može jedino da vam predstavlja problem ako ste navikli da jedete kasno uveče ili ako radite posao gde imate i treće smene, pa vam je raspored spavanja poremećen i dnevna rutina drugačija svaki dan.

U svakom slučaju, plan ishrane za mršavljenje sa ovom dijetom je prilično jednostavan.

Izvor: dijeta.net

Najbolja dijeta je ona koja nama najviše odgovara!

Najbolja je dijeta ona kova nama najviše odgovara!

Dani praznika su u toku. Trpeza je prepuna svega i svačega. Prosto je nemoguće izbeći sve te okuse koji mame… Ali šta posle kako najbolje dovesti organizam do savršenstva? Kako izbaciti ono nagomilane hrane u nama? Pitanja koja mi žene uvek sebi postavljamo, iznova i iznova.

Najgore je prelomiti i započeti sa bilo čim. Uvek sebi postavljamo ista pitanja, šta, kako, koju dijetu da primenim, koja će biti dobra za mene? Sa svim dijetama moramo da budemo baš obazrivi, jer ne odgovara svaka dijeta svakom organizmu. Važna stvar, a često je zaboravljamo jeste da slušamo svoj organizam on nam mnogo toga govori.

U svakom narednom blogu ćemo preporučivati po neku dijetu. Ali opet napominjemo ništa nije lako, odricati se onoga što volite je najteži proces. Slušajte svoje telo je najbitnije od svega i svake dijete.

  1. Un Dijeta
    Nisu u pitanju Ujedinjene nacije :).
    Originalno ime „UNDIET” u stvari znači „Ne-dijeta“. Ipak, nemojte se radovati unapred. I ova dijeta ima svoje principe.

UN dijeta vam dozvoljava da jedete sve, ali podeljeno po danima.

Naime, ona ima četiri etape:

  • Proteinski dan
  • Skrobni dan
  • Ugljenohidratni dan
  • Voćni dan

Doručak je  jednoličan – svakog dana uzimate 2 voćke po izboru. (2 jabuke, 2 kruške, ili 1 bananu) ili šaku suvog voća (8 komada).

Svakog 29-og dana drži se „vodeni dan“ kada pijete samo vodu.

Da li je teška?

Budimo iskreni – svaka dijeta u kojoj se odričete slatkiša koji se tope u ustima je teška. Ipak, UN dijeta vam, recimo, dozvoljava dan kada za večeru možete da pojedete čak i parče torte ili nekoliko kugli omiljenog sladoleda. Nema odricanja, samo odlaganja zadovoljstva! Dakle, ovo može biti najbolja dijeta za ljubitelje slatkiša. Iskustva onih koji su držali UN dijetu govore da i inače nema preteranog gladovanja i da je nije toliko teško držati ukoliko iole imate vremena u toku dana.

Koliko se mršavi? Šta kažu oni koji su je probali?

Ne samo da je najbolja dijeta u 2018. godini, već mnogi ljudi za ovu dijetu kažu da je najbolja dijeta ikada! U pomenutom roku od 90 dana može da se izgubi čak 18-25kg. Ipak, postoje i izuzeci.

Pročitajte još: https://najboljakuhinja.in.rs/dijeta-sa-testeninom-2/

https://yes2health.xyz/

Izvor: marinanikoliconline.com