Kako pravilno zamrznuti tikvice da ostanu sveže i zimi

Kako pravilno zamrznuti tikvice

Tikvice su jedno od najomiljenijih letnjih povrća, ali njihova sezona kratko traje. Dobra vest je da ih možete sačuvati za zimu ako ih pravilno zamrznete. Na taj način zadržaće dobar ukus i biće spremne za pripremu čorbi, musake, pita i drugih jela.

Da li tikvice mogu da se zamrznu?

Da. Tikvice veoma dobro podnose zamrzavanje, ali je važno da ih pravilno pripremite. Ako ih stavite u zamrzivač bez pripreme, mogu postati mekane i pustiti mnogo vode nakon odmrzavanja.

Kako pripremiti tikvice

Operite tikvice pod mlazom hladne vode.

Uklonite krajeve.

Po želji ih oljuštite, mada mlade tikvice nije potrebno ljuštiti.

Isecite ih na kolutove, kockice ili narendajte – u zavisnosti od toga za koja jela ih planirate koristiti.

Blanširanje

Za najbolje rezultate preporučuje se kratko blanširanje.

Prokuvajte vodu.

Tikvice ubacite na oko 2 minuta.

Odmah ih prebacite u ledenu vodu kako bi se zaustavio proces kuvanja.

Dobro ih ocedite i osušite papirnim ubrusom.

Ovaj postupak pomaže da tikvice zadrže boju, ukus i bolju teksturu tokom zamrzavanja.

Kako ih zamrznuti

Rasporedite tikvice u jednom sloju na tacnu ili pleh i stavite ih u zamrzivač oko dva sata.

Kada se stegnu, prebacite ih u kese ili plastične posude za zamrzavanje. Tako se neće slepiti i moći ćete da uzmete tačno onoliko koliko vam je potrebno.

Koliko mogu da stoje u zamrzivaču?

Pravilno zamrznute tikvice mogu se čuvati 8 do 10 meseci bez većeg gubitka kvaliteta.

Kako ih koristiti

Zamrznute tikvice nije potrebno potpuno odmrzavati.

Možete ih odmah dodati u:

  • musaku
  • krem čorbu
  • variva
  • pite
  • sosove
  • jela iz rerne

Najčešće greške

  • Zamrzavanje neopranih tikvica.
  • Pakovanje dok su još mokre.
  • Prevelike količine u jednoj kesi.
  • Čuvanje bez datuma zamrzavanja.
  • Višestruko odmrzavanje i ponovno zamrzavanje.

Ako pravilno pripremite tikvice pre zamrzavanja, uživaćete u njihovom ukusu i tokom zime. Nekoliko minuta pripreme leti može vam uštedeti mnogo vremena kada poželite brz i ukusan obrok.

Predlažemo da pročitate

Kako zamrznuti kupine da ostanu kao sveže – najbolji način za dugotrajno čuvanje

KUPINE

Kupine su jedno od najukusnijih letnjih voća, ali njihova sezona kratko traje. Dobra vest je da ih možete zamrznuti tako da zadrže ukus, boju i većinu hranljivih sastojaka. Ako se pravilno zamrznu, biće odlične za kolače, smutije, džemove i razne poslastice tokom cele godine.

Vreme pripreme

  • Priprema: 15 minuta
  • Zamrzavanje: 4–6 sati
  • Ukupno vreme: oko 6 sati

Kako odabrati kupine?

Za zamrzavanje birajte:

  • potpuno zrele, ali čvrste plodove
  • zdrave kupine bez oštećenja
  • sveže ubrane ili kupljene istog dana

Izbegavajte prezrele ili zgnječene kupine jer će nakon odmrzavanja biti previše mekane.

Korak 1 – Pranje

Kupine nežno operite pod hladnom vodom. Nemojte ih dugo držati potopljene jer upijaju vodu.

Nakon pranja rasporedite ih na kuhinjsku krpu ili papirni ubrus i ostavite da se potpuno osuše.

Korak 2 – Pojedinačno zamrzavanje

Ovo je najvažniji korak.

  1. Pleh ili tacnu obložite papirom za pečenje.
  2. Kupine poređajte u jednom sloju tako da se ne dodiruju.
  3. Stavite u zamrzivač na 4 do 6 sati.

Na ovaj način svaka kupina ostaje odvojena i neće se slepiti u jednu veliku grudvu.

Korak 3 – Pakovanje

Kada se kupine potpuno zamrznu:

  • prebacite ih u kese sa zip zatvaračem ili plastične posude
  • istisnite što više vazduha
  • napišite datum zamrzavanja

Koliko dugo mogu da stoje?

Kupine zadržavaju najbolji kvalitet:

  • do 12 meseci u zamrzivaču na -18°C.

Kako odmrznuti kupine?

Za kolače ih često nije potrebno odmrzavati – mogu se koristiti direktno iz zamrzivača.

Ako ih jedete sveže ili koristite za desert:

  • ostavite ih nekoliko sati u frižideru
  • ili 30 do 60 minuta na sobnoj temperaturi.

Najčešće greške

❌ Pakovanje mokrih kupina.

❌ Zamrzavanje u velikoj gomili.

❌ Višestruko odmrzavanje i ponovno zamrzavanje.

❌ Korišćenje prezrelih plodova.

Za šta možete koristiti zamrznute kupine?

  • voćne kolače
  • mafine
  • smutije
  • domaći džem
  • cheesecake
  • sladoled
  • voćne prelive
  • palačinke

POGLEDAJTE JOŠ:

Kolač sa kupinama
Domaći sok od kupina
Palačinke koje se ne cepaju
Domaći hleb bez mesenja

10 namirnica bogatih vitaminom C koje vredi uvrstiti u ishranu

Namirnice bogate vitaminom c

Vitamin C je jedan od najpoznatijih vitamina i važan je deo raznovrsne i uravnotežene ishrane. Nalazi se u brojnim vrstama voća i povrća, a mnoge od njih lako možemo uključiti u svakodnevne obroke.

Iako većina prvo pomisli na pomorandže, postoje i druge namirnice koje prirodno sadrže velike količine vitamina C. U nastavku donosimo deset odličnih izbora.

1. Crvena paprika

Crvena paprika spada među najbogatije prirodne izvore vitamina C. Možete je jesti svežu u salatama ili kratko termički obraditi kako bi zadržala što više hranljivih materija.

2. Kivi

Kivi je osvežavajuće voće prijatnog ukusa koje se lako uklapa u doručak, voćne salate ili smutije.

3. Jagode

Pored vitamina C, jagode sadrže vlakna i prirodne antioksidanse. Odlične su kao užina ili dodatak jogurtu i ovsenim pahuljicama.

4. Pomorandže

Jedna od najpoznatijih namirnica bogatih vitaminom C. Najbolje ih je jesti sveže kako biste iskoristili i vlakna koja sadrže.

5. Limun

Iako se obično koristi u manjim količinama, limun je odličan dodatak vodi, salatama, ribi i raznim jelima.

6. Brokoli

Brokoli je odličan izbor za ručak ili večeru. Kratko kuvanje na pari može pomoći da zadrži više hranljivih materija.

7. Prokelj

Ovo povrće je bogato vitaminom C i vlaknima, a odlično se slaže uz meso ili pečeno povrće.

8. Kupus

Svež kupus u salatama predstavlja jednostavan način da obogatite obrok vitaminom C.

9. Paradajz

Paradajz je odličan izbor tokom leta. Možete ga koristiti u salatama, sendvičima ili domaćim sosovima.

10. Peršun

Iako se često koristi samo kao začin, svež peršun sadrži vitamin C i može obogatiti ukus brojnih jela.

Kako sačuvati vitamin C u hrani?

Vitamin C je osetljiv na visoke temperature i dugo kuvanje. Zato je korisno:

  • jesti deo voća i povrća u svežem obliku,
  • povrće kuvati što kraće ili na pari,
  • ne držati isečeno voće dugo na vazduhu,
  • koristiti sveže sezonske namirnice kada god je to moguće.

Ideje za obroke bogate vitaminom C

  • Voćna salata sa kivijem, jagodama i pomorandžom.
  • Zelena salata sa paprikom i peršunom.
  • Smuti od jagoda, kivija i jogurta.
  • Salata od kupusa sa limunovim sokom.
  • Pečeni brokoli uz piletinu.

Raznovrsna ishrana bogata voćem i povrćem može doprineti unosu vitamina C. Umesto da se oslanjate samo na jednu namirnicu, pokušajte da tokom nedelje kombinujete različite izvore kako biste obogatili svoje obroke ukusom i hranljivim sastojcima.

Često postavljana pitanja

Da li kuvanje smanjuje količinu vitamina C?

Da, duža termička obrada može smanjiti sadržaj vitamina C, pa se preporučuje kraće kuvanje ili priprema na pari.

Da li je pomorandža najbolji izvor vitamina C?

Pomorandža je odličan izvor, ali crvena paprika, kivi i još neke namirnice takođe sadrže značajne količine vitamina C.

Koje voće je dobar izbor leti?

Jagode (u sezoni), kivi, pomorandže i drugo sveže voće mogu biti deo raznovrsne ishrane tokom cele godine.

Kako smanjiti unos šećera bez odricanja od slatkiša?

Kako smanjiti unos šećera bez odricanja od slatkišA

Mnogi misle da smanjenje unosa šećera znači potpuno odricanje od omiljenih poslastica. Dobra vest je da to ne mora biti tako. Uz nekoliko malih promena u svakodnevnim navikama možete uživati u slatkim ukusima, a istovremeno smanjiti količinu dodatog šećera u ishrani.

U ovom tekstu pronaći ćete praktične savete koji se lako primenjuju i mogu pomoći da postepeno promenite navike, bez strogih dijeta i osećaja uskraćenosti.

Zašto je dobro smanjiti unos dodatog šećera?

Dodatni šećer se nalazi u velikom broju industrijskih proizvoda – od gaziranih pića i slatkiša do pojedinih jogurta, pahuljica i gotovih sosova. Njegovo prekomerno konzumiranje može doprineti većem unosu kalorija, dok namirnice sa mnogo dodatog šećera često sadrže manje korisnih hranljivih materija.

Važno je razlikovati dodatni šećer od prirodno prisutnih šećera u voću i mleku, koji dolaze zajedno sa vlaknima, vitaminima ili proteinima.

1. Birajte voće kada vam se jede nešto slatko

Sveže voće može zadovoljiti želju za slatkim, a uz to sadrži vitamine, minerale i vlakna. Banane, breskve, kajsije, jabuke, lubenica i bobičasto voće odličan su izbor.

2. Pripremajte domaće kolače

Kada sami pripremate kolače, imate kontrolu nad količinom šećera. U mnogim receptima možete smanjiti količinu šećera za oko četvrtinu, a da ukus i dalje bude prijatan.

3. Čitajte deklaracije

Na pakovanjima obratite pažnju na sastojke. Šećer se može pojaviti pod različitim nazivima, poput glukoznog sirupa, fruktoznog sirupa ili dekstroze.

4. Kombinujte slatko sa proteinima

Voće uz jogurt, šaku orašastih plodova ili malo mladog sira može biti zasitnija užina i pomoći da duže ostanete siti.

5. Zasladite obrok prirodnim namirnicama

Cimet, vanila, kakao ili zrela banana mogu pojačati osećaj slatkoće bez potrebe za većom količinom dodatog šećera.

6. Smanjujte količinu postepeno

Ako ste navikli na dve kašičice šećera u kafi ili čaju, pokušajte prvo sa jednom i po, pa zatim sa jednom. Mnogima se čulo ukusa vremenom prilagodi.

7. Ne preskačite obroke

Redovni obroci mogu pomoći da se smanji iznenadna želja za slatkišima koja se često javlja kada smo veoma gladni.

8. Napravite zdravije verzije omiljenih deserata

Palačinke, mafini ili voćni kolači mogu biti ukusni i sa manje dodatog šećera, posebno kada koriste zrelo voće kao deo zaslađivanja.

9. Pazite na zaslađena pića

Gazirani sokovi, energetska pića i pojedini ledeni čajevi mogu sadržati velike količine dodatog šećera. Voda, mineralna voda ili nezaslađeni čaj često su bolji izbor.

10. Uživajte u slatkišima – ali umereno

Nije potrebno potpuno izbaciti omiljene poslastice. Manje porcije i ređe konzumiranje mogu biti održiviji pristup od strogih zabrana.

Smanjenje unosa dodatog šećera ne mora značiti kraj uživanja u slatkim ukusima. Male promene, poput pripreme domaćih kolača, češćeg izbora voća i pažljivijeg čitanja deklaracija, mogu doprineti uravnoteženijoj ishrani. Najvažnije je pronaći način ishrane koji vam dugoročno odgovara.

Često postavljana pitanja

Da li moram potpuno da izbacim šećer?

Ne. Za većinu zdravih ljudi cilj je umeren unos dodatog šećera, a ne potpuno izbacivanje svih slatkih namirnica.

Da li je voće dobra zamena za slatkiše?

Voće može biti odlična alternativa jer, pored prirodnih šećera, sadrži i vlakna, vitamine i minerale.

Kako da smanjim želju za slatkim?

Redovni obroci, dovoljno sna, unos tečnosti i izbor zasitnijih užina mogu pomoći da želja za slatkišima bude manja.

15 namirnica koje nikada ne treba čuvati u frižideru – većina ljudi pravi istu grešku

15 namirnica

Mnogi veruju da će svaka namirnica trajati duže ako je stave u frižider. Međutim, to nije tačno. Neke namirnice na niskim temperaturama gube ukus, menjaju teksturu ili čak brže propadaju.

U nastavku pročitajte koje namirnice je bolje čuvati na sobnoj temperaturi.

1. Paradajz

Hladnoća prekida prirodno sazrevanje, pa paradajz postaje brašnast i gubi miris.

Najbolje čuvanje: na kuhinjskoj polici, dalje od direktnog sunca.

2. Krompir

U frižideru se skrob pretvara u šećer, zbog čega krompir dobija sladak ukus i tamni prilikom pečenja.

Najbolje čuvanje: tamno, hladno i suvo mesto.

3. Crni luk

U frižideru brzo omekša i može razviti buđ.

Najbolje čuvanje: mrežasta korpa ili papirna kesa.

4. Beli luk

Vlaga podstiče klijanje i kvarenje.

Najbolje čuvanje: suvo i provetreno mesto.

5. Banane

U frižideru kora brzo potamni, a sazrevanje se usporava.

6. Med

Med se u frižideru kristališe mnogo brže.

Najbolje ga je čuvati dobro zatvorenog na sobnoj temperaturi.

7. Hleb

Frižider ubrzava sušenje hleba.

Ako ga nećete pojesti za nekoliko dana, bolje ga zamrznite.

8. Lubenica

Cela lubenica zadržava više vitamina ako stoji van frižidera.

Kada je isečete, tada je stavite u frižider.

9. Dinja

Isto pravilo važi i za dinju.

10. Bosiljak

Brzo vene i upija mirise iz frižidera.

Najbolje uspeva u čaši sa malo vode.

11. Kafa

Mlevena kafa lako upija vlagu i mirise.

Držite je u hermetički zatvorenoj posudi.

12. Maslinovo ulje

Na hladnoći se zgušnjava.

Idealna temperatura je između 15 i 20°C.

13. Avokado

Nezreo avokado neće pravilno sazreti u frižideru.

14. Breskve

Gube aromu i postaju brašnaste.

15. Krastavac

Na niskim temperaturama može postati mekan i vodenast.

Najčešće greške

  • Čuvanje krompira i luka zajedno.
  • Stavljanje hleba u frižider.
  • Čuvanje meda na hladnom.
  • Pranje voća pre skladištenja.
  • Držanje paradajza u fioci frižidera.

Zaključak

Pravilno čuvanje namirnica ne samo da produžava njihov vek trajanja, već čuva ukus, miris i hranljive vrednosti. Dovoljno je promeniti nekoliko navika kako biste smanjili bacanje hrane i uvek imali kvalitetne sastojke za pripremu omiljenih jela.

FAQ

Da li paradajz sme u frižider?
Može tek kada je potpuno zreo ili isečen, ali je za najbolji ukus preporučljivo da se čuva na sobnoj temperaturi.

Zašto krompir ne treba držati u frižideru?
Niska temperatura pretvara skrob u šećer, što menja ukus i utiče na pripremu.

Da li je bezbedno čuvati med van frižidera?
Da. Dobro zatvoren med može dugo da traje na sobnoj temperaturi.

Pica koja manje goji

Ako želite napraviti pizzu koja je manje kalorična i nutritivno balansirana, možete razmotriti nekoliko zamena i prilagodbi kako biste smanjili unos kalorija i masti. Evo nekoliko saveta za pravljenje pizze koja je manje „goji“:

Baza:

  1. Integralno brašno: Koristite integralno brašno umesto belog brašna za testo. Integralno brašno sadrži više vlakana, što može doprineti osećaju sitosti.
  2. Tanko testo: Razvucite testo tanje kako biste smanjili količinu ugljenih hidrata.

Sos:

  1. Smanjenje sira: Koristite manje količine sira ili pređite na niskomasne varijante. Možete kombinovati različite vrste sira kako biste zadržali ukus.
  2. Smanjenje masnog mesa: Ako koristite meso, birajte nemasne opcije poput pilećeg ili ćurećeg mesa, a izbegavajte masne kobasice ili šunku.

Nadev:

  1. Puno povrća: Dodajte obilje raznolikog povrća kao nadev. Paprike, paradajz, pečurke, spanać i brokoli su odličan izbor.
  2. Bogat ukus začina: Dodajte puno začina kako biste povećali ukus bez dodavanja dodatnih kalorija.

Pečenje:

  1. Kontrolisano pečenje: Pecite picu dovoljno dugo da bude hrskava, ali ne dovoljno da postane presušena i hrskava. Ovo može smanjiti količinu dodatnog masnoće koja se može koristiti za dodatni sjaj.

Posluživanje:

  1. Kontrolisane porcije: Pazite na veličinu porcija kako biste izbegli prekomerni unos kalorija.

Prilagodbe u ovim smernicama pomoći će vam da smanjite ukupni unos kalorija i masti, čineći picu zdravijom opcijom. Takođe, kombinacija zdravog načina ishrane i redovne fizičke aktivnosti doprinosi održavanju zdrave telesne mase.

Ishrana za dijabetičare

Ishrana za osobe sa dijabetesom igra ključnu ulogu u održavanju optimalne kontrole nivoa šećera u krvi. Evo nekoliko smernica za dijetu za dijabetičare:

  1. Kontrola unosa ugljenih hidrata:
    • Birajte kompleksne ugljene hidrate s niskim glikemijskim indeksom, kao što su integralne žitarice, smeđi pirinač, povrće i mahunarke.
    • Pratite količinu unetih ugljenih hidrata i rasporedite ih ravnomerno tokom dana kako biste izbegli nagli skok nivoa šećera u krvi.
  2. Unos vlakana:
    • Hrana bogata vlaknima, poput voća, povrća, integralnih žitarica i mahunarki, može pomoći u kontroli šećera u krvi.
    • Vlakna takođe pomažu u održavanju zdrave telesne mase i poboljšavaju varenje.
  3. Proteini:
    • Uključite zdrave izvore proteina, poput piletine, ribe, jaja, mlečnih proizvoda s niskim sadržajem masti, sočiva i pasulja.
    • Proteini pomažu u održavanju mišićne mase i doprinose osećaju sitosti.
  4. Zdrave masti:
    • Birajte zdrave masti, uključujući maslinovo ulje, avokado, orašaste plodove i ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama.
    • Ograničite unos zasićenih i trans-masnih kiselina koje se nalaze u prerađenoj hrani i brzoj hrani.
  5. Ograničenje šećera:
    • Ograničite unos dodatnog šećera, slatkiša, gaziranih pića i drugih visoko procesiranih proizvoda koji mogu brzo povećati nivoe šećera u krvi.
  6. Kontrola veličine porcija:
    • Pratite veličinu porcija kako biste održavali kontrolu nad unosom kalorija i nivoima šećera u krvi.
  7. Redovni obroci:
    • Jedenje manjih, redovnih obroka tokom dana pomaže održavanju stabilnih nivoa šećera u krvi.
  8. Hidratacija:
    • Pijte dovoljno vode kako biste ostali hidrirani. Ovo je posebno važno ako koristite lekove koji mogu povećati rizik od dehidracije.
  9. Praćenje šećera u krvi:
    • Praćenje redovnih mera šećera u krvi pomoći će vam da prilagodite ishranu i održavate kontrolu nad dijabetesom.
  10. Konsultacija sa stručnjakom:
    • Pre nego što napravite značajne promene u ishrani, konsultujte se sa stručnjakom za ishranu ili lekarom kako biste osigurali da vaša ishrana odgovara vašim individualnim potrebama i zdravstvenom stanju.

Pravilna ishrana je ključna za upravljanje dijabetesom, ali svaka osoba može imati jedinstvene potrebe. Personalizovani plan ishrane u saradnji sa stručnjakom može vam pomoći postizanju najboljih rezultata.

10 najboljih namirnica za zdravlje

1. Voda
Pijte 8 do 12 šoljica vode dnevno.

2. Tamnozeleno povrće
Jedite tamnozeleno povrće najmanje tri do četiri puta nedeljno. Dobre opcije uključuju brokoli, paprike, prokulice i lisnato povrće poput kelja i spanaća.

3. Cele žitarice
Jedite integralne žitarice najmanje dva ili tri puta dnevno. Potražite integralno pšenično brašno, raž, ovsene pahuljice, ječam, amarant, kvinoju ili više zrna. Dobar izvor vlakana ima 3 do 4 grama vlakana po porciji. Odličan izvor ima 5 ili više grama vlakana po porciji.

4. Pasulj i sočivo
Pokušajte da jedete obrok na bazi pasulja bar jednom nedeljno. Pokušajte da dodate mahunarke, uključujući pasulj i sočivo, u supe, variva, tepsije, salate i umake ili ih jedite obične.

5. Riba
Pokušajte da jedete dve do tri porcije ribe nedeljno. Porcija se sastoji od 3 do 4 unce kuvane ribe. Dobar izbor su losos, pastrmka, haringa, plava riba, sardine i tunjevina.

6. Bobice
Uključite dve do četiri porcije voća u svoju ishranu svakog dana. Pokušajte da jedete bobičasto voće kao što su maline, borovnice, kupine i jagode.

7. Zimska tikvica
Jedite tikvice od putera i žira, kao i drugo bogato pigmentirano povrće tamno narandžaste i zelene boje poput slatkog krompira, dinje i manga.

8. Soja
25 grama sojinih proteina dnevno preporučuje se kao deo dijete sa niskim sadržajem masti kako bi se smanjio nivo holesterola. Probajte tofu, sojino mleko, edamame soja, tempeh i teksturirani biljni protein (TVP).

9. Laneno seme, orasi i semenke
Dodajte 1 do 2 kašike mlevenog lanenog semena ili drugih semenki u hranu svakog dana ili uključite umerenu količinu orašastih plodova – 1/4 šolje – u svoju dnevnu ishranu.

10. Organski jogurt
Muškarcima i ženama između 19 i 50 godina potrebno je 1000 miligrama kalcijuma dnevno i 1200 miligrama ako su stariji od 50 godina. Jedite hranu bogatu kalcijumom, kao što su nemasni ili nemasni mlečni proizvodi tri do četiri puta dnevno. Uključite organske izbore.

Da li znate sa kojom hranom možete ojačati imunitet?

Za snažan imunitet, potrebno je tokom cele godine paziti na način života uključujući prehranu, aktivnost te izloženost toksinima, stresu i vanjskim nepovoljnim čimbenicima.

Dolaskom zime sve više se počinje pričati o imunitetu i kako očuvati zdravlje u zimskim mesecima. Posebno ukoliko imamo vrtiću i školsku decu koja se kreću u kolektivu pa su stoga često bolesna.

U želji za brzim i kratkoročnim delovanjem na imunitet, neretko pribegavamo tzv. instant-rešenjima u obliku dodataka prehrani ili prirodnih preparata. Iako većina njih, ovisno o sastavu i izvor naravno, mogu biti sjajna podrška imunitetu, nije tajna kako se imunitet gradi od rođenja i tokom cele godine.

Prehrana i imunitet

Prehrana je slobodno možemo reći glavna stavka u izgradnji imuniteta. Tokom detinjstva i odrasle dobi, ono što konzumiramo uvelike utiče na način kako će se naše telo ponašati i braniti protiv bolesti.

Iako kada govorimo o prehrani uvek govorimo o raznovrsnosti, uravnoteženosti i umerenosti, za podržanje imuniteta je također bitno konzumirati hranu koja je što manje prerađena. Na taj način možemo osigurati da zaista maksimalan broj hranjivih tvari iz hrane dospe u organizam i preuzme svoje funkcije koje će doprineti jačem imunitetu i snažnijem organizmu.

Hranjive tvari za očuvanje imuniteta:

Vitamin C: jedan od najjačih antioksidanasa u obrani organizma od bolesti (agrumi)
Vitamin E: uz vitamin C snažan antioksidans za jačanje imunološkog sustava (orašasti plodovi, biljna ulja)
Železo: prenosi kisik u organizmu te sudeluje u obrani protiv infekcija (meso, tamnozeleno povrće)
Cink: snažan antioksidans koji štiti stanice od delovanje vanjskih neželjenih uzročnika (meso, tamnozeleno povrće)
Lecitin: izvor vitamina B skupine te može delovati u sprječavanju osećaja umora (jaja, avokado, grahorice)

Koju hranu odabrati za podržati imunitet?

Osim što je važno konzumirati što manje prerađenu hranu, u odabiru hrane uvijek je poželjno gledati onu koja je sezonska i sveža. Tu se posebice misli na voće i povrće koje ima svoju sezonalnost i to trebamo poštivati. Cele godine.

Voće

Obzirom da većina ipak više pažnje prehrani i imunitetu pridaje u zimskim mjesecima, priroda je tu zaista učinila svoje pa tako s krajem jeseni i početkom zime u vrhunac sezone dolaze agrumi koji su izuzetno bogati vitaminom C.

Povrće

Od povrća, s dolaskom jesenskog/zimskog vremena naglasak je tamnozelenom povrću kao i povrću iz porodica bundeva.

Postoji li raspored konzumiranja hrane u svrhu očuvanja imuniteta?

U principu ne postoji točan raspored konzumiranja namirnica. Svaki organizam je jedinstven i nekome će odgovarati jedno, dok će nekome drugome odgovarati drugo.

Ono što je načelno pravilo je da se voće i povrće probavlja puno brže nego žitarice, meso i mliječni proizvodi te ih je stoga preporučljivo konzumirati pre nego hranu koja se probavlja dulje.

Umesto lekova voće i povrće

U moru raznih bolesti, kroz poslednjih par vekova, farmaceutska industrija je jako napredovala. Rafovi u apotekama su svako malo bogatiji za poneki novi lek protiv glavobolje, gripa ili virusa. I u najvećem broju slučajeva, kada se razbolimo, odlazimo u nabavku raznih tableta i pilula kako bi nam kroz par dana bilo bolje. Ali, da li možda imamo neku korisniju opciju?

Znamo koliko zapravo neki lekovi mogu biti štetni, za mnoge smo tek nakon godina i godina konzumiranja saznali njihovu štetnost. Pa, koliko nam onda pomažu, a koliko odmažu? Kako bi bilo da sve te farmaceutske produkte zamenimo prirodnom alternativom?

Ono što moramo znati je da je uvek bolje sprečiti, nego lečiti i da u tome priroda igra fantastičnu ulogu. Sve ono što ona može da nam ponudi nam može u određenom trenutku pomoći, sprečiti razvoj bolesti i učiniti organizam ponovo zdravim i vitalnim.

Važno je da znamo koje je to povrće i voće kroz koje ćemo u telo uneti veliku količinu nutritivno korisnih elemenata i da se potrudimo da upravo to voće i povrće konzumiramo što češće. Na taj način ćemo preduprediti nastanak i razvoj bolesti na najprirodniji moguć način, bez potrebe za farmaceutskim terapijama i suplementima u ishrani.

Spanać
Spanać je, kao što su i naše bake znale, zaista supernamirnica. Sadrži veliku količinu gvožđa i vitamina, minerala i vlakana. Takođe je bogat antioksidantima koje štite ćelije organizma od štetnih uticaja. Spanać možete konzumirati sirov, u vidu sveže pripremljenog šejka ili ga možete obariti uz kombinaciju nekih drugih namirnica po vašem izboru – u svakom slučaju bi ga trebalo jesti što češće. Uspomoć idealnog nivoa gvožđa u organizmu, telu imuni sistem postaje jači, lakše se bori protiv infekcija i bakterija i manja je verovatnoća da se razvije bolest.

Borovnice
Maleno bobičasto voće sa neverovatnom snagom – tako bismo mogli opisati ovu sjajnu biljku. Borovnica pomaže u radu mozga, sprečava razvoj kancerogenih ćelija, dobra je za vid, srce i može smanjiti ili održati nivo šećera u krvi, pomaže kod zatvora i zdravlja kostiju. Dovoljno je samo pola šoljice ove ukusne voćke na dan da predupredite razne bolesti.

Limun
Ovo južno voće se preporučuje gotovo uvek kada se borimo sa prehladom i gripom. Obzirom na to da je veoma bogat vitaminom C, ima antiupalna svojstva, podiže imunitet, smanjuje rizik od nastanka kancera i srčanog udara, odličan je za bubrege, sinuse, a takođe i za čistoću kože. Potrudite se da svakoga dana popijete barem jednu limunadu, najbolje bi bilo sa toplom vodom, koja pojačava blagotvorne efekte limuna, i ujutru na prazan stomak.

Jabuka i smuti
Ova voćka je široko rasprostranjena u našim predelima i odvajkada se koristi kao saveznik dobrog zdravlja. Jabuke su fantastičan borac protiv dijabetesa jer regulišu nivo šećera u krvi, a samim tim i mnoge druge procese u organizmu. Jabuke smanjuju holesterol, pomažu dobrom radu srca i jačaju ga, što za rezultat ima zdrav krvotok i zdravo telo. Crvene, zelene, žute – koje god volite – odaberite svakoga dana po jednu ovu voćku i uživajte u njenim blagotvornim efektima na ceo organizam.

Šargarepa
Šargarepa je povrće koje je bogato beta karotenom, pa se najčešće vezuje za dobar vid, ali ono što je još velika prednost šargarepe, a što mnogi od nas ne znaju, jeste da podstiče fizički razvoj kod dece, jača kosti i povećava otpornost na infekcije. Takođe, čisti jetru, blagotvorno deluje na kožu, kosu i nokte i otklanja višak kiseline u želucu. Možete je konzumirati svežu u ceđenom soku, u vidu salate ili obarenu, a takođe je možete koristiti u vidu maski za lepšu kožu lica.

Beli luk
Beli luk ima velika antiupalna i antikancerogena svojstva. On jača imunitet, podstiče proizvodnju antitela u organizmu, ubija ćelije raka i sprečava mogućnost njegove pojave, odličan je za kardiovaskularno zdravlje i otklanja umor, napetost i popravlja raspoloženje. Odličan je protiv crevnih parazita pa je sjajan saveznik u prevenciji tumora debelog creva. Beli luk usporava proces starenja i može pomoći kod mnogih hroničnih bolesti. Konzumirajte ga svežeg, kao dodatak jelima svakoga dana i brzo ćete osetiti njegove fantastične efekte.

Paprika
Paprika sadrži ogromnu količinu vitamina C i A, štiti od štetnih zraka sunca, štiti od raka prostate, podiže imunitet, poboljšava vid. Zbog niskog broja kalorija, a visokog udela vitamina i minerala, paprika takođe može biti odličan saveznik u borbi protiv viška kilograma. U bilo kom obliku da je konzumirate, izuzetno je zdrava i korisna namirnica.

Svako voće i povrće može da vam pruži predivne nutrijente kojima će se vaše telo jako obradovati. Ako do sada niste, povedite računa o svojoj ishrani. Mi jesmo ono što jedemo, i svaka boljka koja nas zadesi je rezultat deficita neke određene namirnice, odnosno određenog vitamina ili minerala. Pa, ako već možete da izbegnete farmaceutske lekove, zašto to ne biste učinili? Počnite od danas. Istražujte, kombinujte, trudite se da jedete zdrave namirnice bogate hranljivim sastojcima, a vaše telo će vam biti veoma zahvalno – i možete zaboraviti na apoteku.

Autor: Andrea Janković

Izvor: cakeiteasy.rs