10 grešaka koje svi prave kada prže krompir

PRZENI KROMPIR

Pomfrit ili domaći prženi krompir deluje jednostavno za pripremu, ali sitne greške mogu potpuno promeniti rezultat. Ako želite da krompir bude zlatno-žut, hrskav spolja i mekan iznutra, izbegavajte sledeće greške.

1. Ne perete krompir nakon sečenja

Nakon sečenja krompir oslobađa skrob. Ako ga odmah stavite u ulje, komadi će se lepiti i neće biti dovoljno hrskavi.

Savet: Isperite ga hladnom vodom dok voda ne postane bistra.

2. Ne sušite krompir

Mokar krompir u vrelom ulju može da prska, a višak vlage sprečava stvaranje hrskave korice.

Savet: Dobro ga obrišite kuhinjskom krpom ili papirnim ubrusom.

3. Ulje nije dovoljno zagrejano

Ako ulje nije dovoljno vruće, krompir upija mnogo masnoće i postaje mekan.

Idealna temperatura: oko 170–180°C.

4. Pretrpavate tiganj ili fritezu

Velika količina krompira odjednom snižava temperaturu ulja.

Rezultat: Krompir se kuva umesto da se prži.

5. Koristite pogrešnu vrstu krompira

Nisu sve sorte iste. Neke imaju više vode i manje skroba, pa neće biti dovoljno hrskave.

6. Često mešate krompir

Ako ga stalno okrećete, neće dobiti ravnomernu koricu.

Savet: Ostavite ga nekoliko minuta pre prvog mešanja.

7. Solite prerano

So izvlači vlagu iz krompira.

Najbolje je da ga posolite odmah nakon prženja.

8. Koristite staro ulje

Ulje koje je više puta korišćeno menja ukus hrane i može dati tamniju boju krompiru.

Za najbolji rezultat koristite sveže ulje.

9. Ne cedite višak ulja

Nakon prženja stavite krompir na papirni ubrus kako bi upio višak masnoće.

10. Poslužujete ga prekasno

Prženi krompir je najukusniji odmah nakon pripreme. Dugim stajanjem gubi hrskavost.

Ako želite posebno hrskav krompir, isprobajte dvostruko prženje. Prvo ga pržite 5–6 minuta na nižoj temperaturi, ostavite da odstoji nekoliko minuta, a zatim ga kratko vratite u vrelo ulje na višoj temperaturi. Tako će dobiti zlatnu, hrskavu koricu i mekanu sredinu.

Uz nekoliko jednostavnih trikova možete napraviti prženi krompir koji izgleda i ima ukus kao iz restorana. Najvažnije je da krompir dobro operete, osušite i pržite u dovoljno zagrejanom ulju, bez pretrpavanja tiganja.

Predlažemo da pročitate

10 namirnica bogatih vitaminom C koje vredi uvrstiti u ishranu

Namirnice bogate vitaminom c

Vitamin C je jedan od najpoznatijih vitamina i važan je deo raznovrsne i uravnotežene ishrane. Nalazi se u brojnim vrstama voća i povrća, a mnoge od njih lako možemo uključiti u svakodnevne obroke.

Iako većina prvo pomisli na pomorandže, postoje i druge namirnice koje prirodno sadrže velike količine vitamina C. U nastavku donosimo deset odličnih izbora.

1. Crvena paprika

Crvena paprika spada među najbogatije prirodne izvore vitamina C. Možete je jesti svežu u salatama ili kratko termički obraditi kako bi zadržala što više hranljivih materija.

2. Kivi

Kivi je osvežavajuće voće prijatnog ukusa koje se lako uklapa u doručak, voćne salate ili smutije.

3. Jagode

Pored vitamina C, jagode sadrže vlakna i prirodne antioksidanse. Odlične su kao užina ili dodatak jogurtu i ovsenim pahuljicama.

4. Pomorandže

Jedna od najpoznatijih namirnica bogatih vitaminom C. Najbolje ih je jesti sveže kako biste iskoristili i vlakna koja sadrže.

5. Limun

Iako se obično koristi u manjim količinama, limun je odličan dodatak vodi, salatama, ribi i raznim jelima.

6. Brokoli

Brokoli je odličan izbor za ručak ili večeru. Kratko kuvanje na pari može pomoći da zadrži više hranljivih materija.

7. Prokelj

Ovo povrće je bogato vitaminom C i vlaknima, a odlično se slaže uz meso ili pečeno povrće.

8. Kupus

Svež kupus u salatama predstavlja jednostavan način da obogatite obrok vitaminom C.

9. Paradajz

Paradajz je odličan izbor tokom leta. Možete ga koristiti u salatama, sendvičima ili domaćim sosovima.

10. Peršun

Iako se često koristi samo kao začin, svež peršun sadrži vitamin C i može obogatiti ukus brojnih jela.

Kako sačuvati vitamin C u hrani?

Vitamin C je osetljiv na visoke temperature i dugo kuvanje. Zato je korisno:

  • jesti deo voća i povrća u svežem obliku,
  • povrće kuvati što kraće ili na pari,
  • ne držati isečeno voće dugo na vazduhu,
  • koristiti sveže sezonske namirnice kada god je to moguće.

Ideje za obroke bogate vitaminom C

  • Voćna salata sa kivijem, jagodama i pomorandžom.
  • Zelena salata sa paprikom i peršunom.
  • Smuti od jagoda, kivija i jogurta.
  • Salata od kupusa sa limunovim sokom.
  • Pečeni brokoli uz piletinu.

Raznovrsna ishrana bogata voćem i povrćem može doprineti unosu vitamina C. Umesto da se oslanjate samo na jednu namirnicu, pokušajte da tokom nedelje kombinujete različite izvore kako biste obogatili svoje obroke ukusom i hranljivim sastojcima.

Često postavljana pitanja

Da li kuvanje smanjuje količinu vitamina C?

Da, duža termička obrada može smanjiti sadržaj vitamina C, pa se preporučuje kraće kuvanje ili priprema na pari.

Da li je pomorandža najbolji izvor vitamina C?

Pomorandža je odličan izvor, ali crvena paprika, kivi i još neke namirnice takođe sadrže značajne količine vitamina C.

Koje voće je dobar izbor leti?

Jagode (u sezoni), kivi, pomorandže i drugo sveže voće mogu biti deo raznovrsne ishrane tokom cele godine.

Kako smanjiti unos šećera bez odricanja od slatkiša?

Kako smanjiti unos šećera bez odricanja od slatkišA

Mnogi misle da smanjenje unosa šećera znači potpuno odricanje od omiljenih poslastica. Dobra vest je da to ne mora biti tako. Uz nekoliko malih promena u svakodnevnim navikama možete uživati u slatkim ukusima, a istovremeno smanjiti količinu dodatog šećera u ishrani.

U ovom tekstu pronaći ćete praktične savete koji se lako primenjuju i mogu pomoći da postepeno promenite navike, bez strogih dijeta i osećaja uskraćenosti.

Zašto je dobro smanjiti unos dodatog šećera?

Dodatni šećer se nalazi u velikom broju industrijskih proizvoda – od gaziranih pića i slatkiša do pojedinih jogurta, pahuljica i gotovih sosova. Njegovo prekomerno konzumiranje može doprineti većem unosu kalorija, dok namirnice sa mnogo dodatog šećera često sadrže manje korisnih hranljivih materija.

Važno je razlikovati dodatni šećer od prirodno prisutnih šećera u voću i mleku, koji dolaze zajedno sa vlaknima, vitaminima ili proteinima.

1. Birajte voće kada vam se jede nešto slatko

Sveže voće može zadovoljiti želju za slatkim, a uz to sadrži vitamine, minerale i vlakna. Banane, breskve, kajsije, jabuke, lubenica i bobičasto voće odličan su izbor.

2. Pripremajte domaće kolače

Kada sami pripremate kolače, imate kontrolu nad količinom šećera. U mnogim receptima možete smanjiti količinu šećera za oko četvrtinu, a da ukus i dalje bude prijatan.

3. Čitajte deklaracije

Na pakovanjima obratite pažnju na sastojke. Šećer se može pojaviti pod različitim nazivima, poput glukoznog sirupa, fruktoznog sirupa ili dekstroze.

4. Kombinujte slatko sa proteinima

Voće uz jogurt, šaku orašastih plodova ili malo mladog sira može biti zasitnija užina i pomoći da duže ostanete siti.

5. Zasladite obrok prirodnim namirnicama

Cimet, vanila, kakao ili zrela banana mogu pojačati osećaj slatkoće bez potrebe za većom količinom dodatog šećera.

6. Smanjujte količinu postepeno

Ako ste navikli na dve kašičice šećera u kafi ili čaju, pokušajte prvo sa jednom i po, pa zatim sa jednom. Mnogima se čulo ukusa vremenom prilagodi.

7. Ne preskačite obroke

Redovni obroci mogu pomoći da se smanji iznenadna želja za slatkišima koja se često javlja kada smo veoma gladni.

8. Napravite zdravije verzije omiljenih deserata

Palačinke, mafini ili voćni kolači mogu biti ukusni i sa manje dodatog šećera, posebno kada koriste zrelo voće kao deo zaslađivanja.

9. Pazite na zaslađena pića

Gazirani sokovi, energetska pića i pojedini ledeni čajevi mogu sadržati velike količine dodatog šećera. Voda, mineralna voda ili nezaslađeni čaj često su bolji izbor.

10. Uživajte u slatkišima – ali umereno

Nije potrebno potpuno izbaciti omiljene poslastice. Manje porcije i ređe konzumiranje mogu biti održiviji pristup od strogih zabrana.

Smanjenje unosa dodatog šećera ne mora značiti kraj uživanja u slatkim ukusima. Male promene, poput pripreme domaćih kolača, češćeg izbora voća i pažljivijeg čitanja deklaracija, mogu doprineti uravnoteženijoj ishrani. Najvažnije je pronaći način ishrane koji vam dugoročno odgovara.

Često postavljana pitanja

Da li moram potpuno da izbacim šećer?

Ne. Za većinu zdravih ljudi cilj je umeren unos dodatog šećera, a ne potpuno izbacivanje svih slatkih namirnica.

Da li je voće dobra zamena za slatkiše?

Voće može biti odlična alternativa jer, pored prirodnih šećera, sadrži i vlakna, vitamine i minerale.

Kako da smanjim želju za slatkim?

Redovni obroci, dovoljno sna, unos tečnosti i izbor zasitnijih užina mogu pomoći da želja za slatkišima bude manja.

15 namirnica koje nikada ne treba čuvati u frižideru – većina ljudi pravi istu grešku

15 namirnica

Mnogi veruju da će svaka namirnica trajati duže ako je stave u frižider. Međutim, to nije tačno. Neke namirnice na niskim temperaturama gube ukus, menjaju teksturu ili čak brže propadaju.

U nastavku pročitajte koje namirnice je bolje čuvati na sobnoj temperaturi.

1. Paradajz

Hladnoća prekida prirodno sazrevanje, pa paradajz postaje brašnast i gubi miris.

Najbolje čuvanje: na kuhinjskoj polici, dalje od direktnog sunca.

2. Krompir

U frižideru se skrob pretvara u šećer, zbog čega krompir dobija sladak ukus i tamni prilikom pečenja.

Najbolje čuvanje: tamno, hladno i suvo mesto.

3. Crni luk

U frižideru brzo omekša i može razviti buđ.

Najbolje čuvanje: mrežasta korpa ili papirna kesa.

4. Beli luk

Vlaga podstiče klijanje i kvarenje.

Najbolje čuvanje: suvo i provetreno mesto.

5. Banane

U frižideru kora brzo potamni, a sazrevanje se usporava.

6. Med

Med se u frižideru kristališe mnogo brže.

Najbolje ga je čuvati dobro zatvorenog na sobnoj temperaturi.

7. Hleb

Frižider ubrzava sušenje hleba.

Ako ga nećete pojesti za nekoliko dana, bolje ga zamrznite.

8. Lubenica

Cela lubenica zadržava više vitamina ako stoji van frižidera.

Kada je isečete, tada je stavite u frižider.

9. Dinja

Isto pravilo važi i za dinju.

10. Bosiljak

Brzo vene i upija mirise iz frižidera.

Najbolje uspeva u čaši sa malo vode.

11. Kafa

Mlevena kafa lako upija vlagu i mirise.

Držite je u hermetički zatvorenoj posudi.

12. Maslinovo ulje

Na hladnoći se zgušnjava.

Idealna temperatura je između 15 i 20°C.

13. Avokado

Nezreo avokado neće pravilno sazreti u frižideru.

14. Breskve

Gube aromu i postaju brašnaste.

15. Krastavac

Na niskim temperaturama može postati mekan i vodenast.

Najčešće greške

  • Čuvanje krompira i luka zajedno.
  • Stavljanje hleba u frižider.
  • Čuvanje meda na hladnom.
  • Pranje voća pre skladištenja.
  • Držanje paradajza u fioci frižidera.

Zaključak

Pravilno čuvanje namirnica ne samo da produžava njihov vek trajanja, već čuva ukus, miris i hranljive vrednosti. Dovoljno je promeniti nekoliko navika kako biste smanjili bacanje hrane i uvek imali kvalitetne sastojke za pripremu omiljenih jela.

FAQ

Da li paradajz sme u frižider?
Može tek kada je potpuno zreo ili isečen, ali je za najbolji ukus preporučljivo da se čuva na sobnoj temperaturi.

Zašto krompir ne treba držati u frižideru?
Niska temperatura pretvara skrob u šećer, što menja ukus i utiče na pripremu.

Da li je bezbedno čuvati med van frižidera?
Da. Dobro zatvoren med može dugo da traje na sobnoj temperaturi.

Ishrana za dijabetičare

Ishrana za osobe sa dijabetesom igra ključnu ulogu u održavanju optimalne kontrole nivoa šećera u krvi. Evo nekoliko smernica za dijetu za dijabetičare:

  1. Kontrola unosa ugljenih hidrata:
    • Birajte kompleksne ugljene hidrate s niskim glikemijskim indeksom, kao što su integralne žitarice, smeđi pirinač, povrće i mahunarke.
    • Pratite količinu unetih ugljenih hidrata i rasporedite ih ravnomerno tokom dana kako biste izbegli nagli skok nivoa šećera u krvi.
  2. Unos vlakana:
    • Hrana bogata vlaknima, poput voća, povrća, integralnih žitarica i mahunarki, može pomoći u kontroli šećera u krvi.
    • Vlakna takođe pomažu u održavanju zdrave telesne mase i poboljšavaju varenje.
  3. Proteini:
    • Uključite zdrave izvore proteina, poput piletine, ribe, jaja, mlečnih proizvoda s niskim sadržajem masti, sočiva i pasulja.
    • Proteini pomažu u održavanju mišićne mase i doprinose osećaju sitosti.
  4. Zdrave masti:
    • Birajte zdrave masti, uključujući maslinovo ulje, avokado, orašaste plodove i ribu bogatu omega-3 masnim kiselinama.
    • Ograničite unos zasićenih i trans-masnih kiselina koje se nalaze u prerađenoj hrani i brzoj hrani.
  5. Ograničenje šećera:
    • Ograničite unos dodatnog šećera, slatkiša, gaziranih pića i drugih visoko procesiranih proizvoda koji mogu brzo povećati nivoe šećera u krvi.
  6. Kontrola veličine porcija:
    • Pratite veličinu porcija kako biste održavali kontrolu nad unosom kalorija i nivoima šećera u krvi.
  7. Redovni obroci:
    • Jedenje manjih, redovnih obroka tokom dana pomaže održavanju stabilnih nivoa šećera u krvi.
  8. Hidratacija:
    • Pijte dovoljno vode kako biste ostali hidrirani. Ovo je posebno važno ako koristite lekove koji mogu povećati rizik od dehidracije.
  9. Praćenje šećera u krvi:
    • Praćenje redovnih mera šećera u krvi pomoći će vam da prilagodite ishranu i održavate kontrolu nad dijabetesom.
  10. Konsultacija sa stručnjakom:
    • Pre nego što napravite značajne promene u ishrani, konsultujte se sa stručnjakom za ishranu ili lekarom kako biste osigurali da vaša ishrana odgovara vašim individualnim potrebama i zdravstvenom stanju.

Pravilna ishrana je ključna za upravljanje dijabetesom, ali svaka osoba može imati jedinstvene potrebe. Personalizovani plan ishrane u saradnji sa stručnjakom može vam pomoći postizanju najboljih rezultata.

Dijeta

Dijeta je ključni element održavanja zdravog života i postizanja optimalne telesne forme. Važno je razumeti da dijeta ne znači samo ograničenje hrane, već i usvajanje uravnoteženog pristupa ishrani koji obezbeđuje sve neophodne hranljive sastojke.

Pravilna ishrana ima pozitivan uticaj na opšte zdravlje, energiju, pa čak i mentalno blagostanje. Evo nekoliko ključnih principa koje treba uzeti u obzir prilikom planiranja dijete:

  1. Uravnoteženost: Unos različitih vrsta hrane je ključan kako bi organizam dobio sve potrebne nutrijente. Uključivanje voća, povrća, integralnih žitarica, proteina i zdravih masti u svakodnevnu ishranu obezbeđuje raznovrstan izvor hranljivih sastojaka.
  2. Ograničenje procesuirane hrane: Visok unos obrađenih namirnica često dovodi do povećanog unosa šećera, soli i zasićenih masti. Fokusiranje na sveže namirnice pomaže u smanjenju ovih potencijalno štetnih supstanci.
  3. Kontrola porcija: Važno je pratiti veličinu porcija kako biste izbegli prekomerni unos kalorija. Smanjenje veličine porcija može biti efikasan način kontrole telesne mase.
  4. Redovni obroci: Razmak između obroka trebao bi biti ravnomerno raspoređen tokom dana. Redovni obroci pomažu održavanju stabilnog nivoa šećera u krvi i sprečavaju prejedanje tokom glavnih obroka.
  5. Adekvatan unos vode: Hidratacija je ključna za održavanje zdravlja. Pijenje dovoljno vode podržava rad organa, pomaže u varenju hrane i održava kožu hidriranom.
  6. Prilagođavanje individualnim potrebama: Svako je jedinstveno, pa je važno prilagoditi dijetu individualnim potrebama i ciljevima. Osobe s različitim nivoima fizičke aktivnosti, uzrasta i zdravstvenim stanjima mogu imati različite nutritivne potrebe.

Pre nego što započnete bilo koju dijetu, preporučljivo je konsultovati se sa stručnjakom za ishranu ili lekarom kako biste osigurali da odabrani plan ishrane odgovara vašim potrebama i zdravstvenom stanju.

10 najboljih namirnica za zdravlje

1. Voda
Pijte 8 do 12 šoljica vode dnevno.

2. Tamnozeleno povrće
Jedite tamnozeleno povrće najmanje tri do četiri puta nedeljno. Dobre opcije uključuju brokoli, paprike, prokulice i lisnato povrće poput kelja i spanaća.

3. Cele žitarice
Jedite integralne žitarice najmanje dva ili tri puta dnevno. Potražite integralno pšenično brašno, raž, ovsene pahuljice, ječam, amarant, kvinoju ili više zrna. Dobar izvor vlakana ima 3 do 4 grama vlakana po porciji. Odličan izvor ima 5 ili više grama vlakana po porciji.

4. Pasulj i sočivo
Pokušajte da jedete obrok na bazi pasulja bar jednom nedeljno. Pokušajte da dodate mahunarke, uključujući pasulj i sočivo, u supe, variva, tepsije, salate i umake ili ih jedite obične.

5. Riba
Pokušajte da jedete dve do tri porcije ribe nedeljno. Porcija se sastoji od 3 do 4 unce kuvane ribe. Dobar izbor su losos, pastrmka, haringa, plava riba, sardine i tunjevina.

6. Bobice
Uključite dve do četiri porcije voća u svoju ishranu svakog dana. Pokušajte da jedete bobičasto voće kao što su maline, borovnice, kupine i jagode.

7. Zimska tikvica
Jedite tikvice od putera i žira, kao i drugo bogato pigmentirano povrće tamno narandžaste i zelene boje poput slatkog krompira, dinje i manga.

8. Soja
25 grama sojinih proteina dnevno preporučuje se kao deo dijete sa niskim sadržajem masti kako bi se smanjio nivo holesterola. Probajte tofu, sojino mleko, edamame soja, tempeh i teksturirani biljni protein (TVP).

9. Laneno seme, orasi i semenke
Dodajte 1 do 2 kašike mlevenog lanenog semena ili drugih semenki u hranu svakog dana ili uključite umerenu količinu orašastih plodova – 1/4 šolje – u svoju dnevnu ishranu.

10. Organski jogurt
Muškarcima i ženama između 19 i 50 godina potrebno je 1000 miligrama kalcijuma dnevno i 1200 miligrama ako su stariji od 50 godina. Jedite hranu bogatu kalcijumom, kao što su nemasni ili nemasni mlečni proizvodi tri do četiri puta dnevno. Uključite organske izbore.

Nordijska dijeta

Konačno su prošli praznici i iza nas su dani ispunjeni druženjem, ali i kaloričnom hranom, tortama i kolačima. Sigurno ste za ovo vreme nabacili koji kilogram, pa je sada idealno vreme da se vratite zdravijem režimu ishrane i povratite željenu kilažu. A u tome vam značajno može pomoći jedna od najpopularnijih dijeta, odnosno načina ishrane, u poslednje vreme – Nordijska dijeta.

Ova dijeta je idealna ako želite da izgubite višak kilograma, ali i ako želite da se zdravije hranite i tako pozitivno utičete na svoje psihičko i fizičko zdravlje. Nutricionisti smatraju da je ovaj način ishrane jedan od najzdravijih, jer se bazira na zdravim namirnicama i nikako nije restriktivan.

Šta je Nordijska dijeta?
Ova dijeta je stvorena kada su zdravstveni stručnjaci shvatili da zemlje u severnom delu Evrope imaju mnogo niži nivo gojaznosti, od Amerike. Pa se iz tog razloga ova dijeta bazira na tradicionalnoj kuhinji iz Finske, Danske, Švedske, Norveške i sa Islanda.

Jedna od olakšavajućih okolnosti je to što ova dijeta nije restriktivna, ne moraju da se broje kalorije i ne postoji ograničenje u korišćenju, ako želite možete se do kraja života ovako hraniti. Način ishrane je baziran na povrću, sezonskoj hrani, mršavim proteinima, kompleksnim ugljenim hidratima i zdravim mastima.

Takođe potrebno je da što više jedete zdravu i organsku hranu, izbacite prerađenu hranu sa aditivima i pripremate hranu kući.

Nordijska dijeta može vrlo lako da se primeni i kod nas jer se skoro svaki obrok planira oko zimskog povrća koje je trenutno u ponudi, kao što su kupus, kelj, prokelj i brokoli. Dodatak jelima uvek mogu biti jaja i riba. Takođe ono što je veliki plus ove dijete je to što se ishrana bazira na sezonskoj hrani, pa vam neće stvarati dodatni trošak.

Hrana i piće koje treba izbegavati:
• šećer
• sokovi puni šećera
• mesne prerađevine
• brza hrana
• hrana sa aditivima

Hrana koju možete jesti, ali retko:
• crveno meso

Hrana koju možete jesti u većim količinama:
• divljač
• jaja
• sir
• jogurt

Hrana koju možete da jedete:
• rečna riba i morski plodovi
• svo povrće
• svo voće
• orašasti plodovi i semenke
• ražani hleb
• brašna od celog zrna
• mlečni proizvodi sa niskim procentom masti
• sveži i suvi začini
• ulje od uljane repice

Primer trodnevnog jelovnika
Dan I
• Doručak: Kaša od ovsenih i raženih pahuljica sa brusnicama
• Ručak: Burgeri od cvekle sa svežom salatom
• Večera: Salata od krastavaca, zelene salate, ukiseljenje cvekle, sa kuvanim jajima, belim lukom i dimljenim lososom

Dan II
• Doručak: Mafini od raženog brašna sa brokolijem i golicom
• Ručak: Krem čorba od praziluka i spanaća
• Večera: Bakalar pečen u rerni sa prokeljom i brokolijem

Dan III
• Doručak: Sutlijaš sa cimetom
• Ručak: Pečena piletina sa grilovanim povrćem
• Večera: Krem čorba od krompira sa dimljenim lososom

Nordijska dijeta – PREDNOSTI
Uz pomoć ove dijete ćete moći da izgubite višak kilograma, ali i da održavate željenu kilažu.

Smanjuje rizik od mnogih hroničnih oboljenja i smanjuje krvni pritisak.

Normalizuje nivo holesterola u krvi i povoljno utiče na prevenciju dijabetesa tipa 2 i insulinsku rezistenciju.

Odličan je način da izbacite prerađenu i hranu punu aditiva iz svoje ishrane.

Nordijska dijeta – MANE
Ukoliko prestanete sa ovim načinom ishrane ili ga se ne budete pridržavali moguće je da će vam se kilogrami vratiti.

Ne postoje određene grupe ljudi kojima se ovakav način ishrane ne preporučuje. Naravno ukoliko ste alergični na neke od namirnica koje su preporučene u ovoj dijeti, njih treba izbaciti i zameniti sa odgovarajućim alternativama.

Kao i uvek, pre bilo kakvog započinjanja nove dijete ili menjanja celokupnog načina ishrane, obavezno se konsultujte sa svojim izabranim lekarom ili nutricionistom. Oni će najbolje znati da li je ovakav tip ishrane dobar za vaše zdravlje ili ne.

Izvor: https://yes2health.xyz

Ishrana za trudnice

Glad u trudnoći je normalna i česta pojava, posebno ako imate u vidu da u vama raste dete koje se hrani preko vas. Samo treba da budete obazrive, zadovoljavanje gladi ne treba da vodi u prejedanje i konzumiranje hrane koja nema nikakvu nutritivnu vrednost, jer to može da ostavi posledice kako po vaše tako i po bebino zdravlje.

Evo nekoliko saveta kako da kontrolišete glad u blaženom stanju:

  • Jedite često – pojedite nešto na svaka tri sata, što će sigurno da spreči da pregladnite i samim tim unesete više hrane. Probajte sa šest manjih obroka tokom dana umesto sa tri velika (što takođe može da vam pomogne u borbi protiv gorušice koju možda imate)
  • Fokusirajte se na proteine, vlakna i zdrave masnoće – uključite hranu koja ima mešavinu sa tri hranljiva sastojka u svaki obrok. Oni će vam održati nivo šećera u krvi i sprečiće napade gladi.
  • Smanjite ili eleminišite nutritivno siromašnu hranu – piće sa dodatkom šećera, kao i brzu hranu i nezdrave grickalice.Samo ćete da dobijate kalorije bez koristi vama i vašoj bebi.
  • Popite dosta vode – ciljajte na osam do dvanaest čaša vode dnevno.Voda pomaže varenju i pomaže hranljivim materijama da se brže apsorbuju u telu.
  • Isključite druge uzroke gladi – ponekada možete pomešati žeđ, stres ili dosadu sa glađu.
  • Dajte prioritet spavanju što je više moguće – u idealnom slučaju ciljajte na 7 do 9 sati spavanja tokom noći. Ako ste umorni, osećaćete pojačanu glad.
  • Jedite polako i izbegavajte ometanja dok jedete – ako brzo jedete dok gledate TV ili ste na telefonu, manje je verovatno da ćete primetiti signale iz mozga kada da stanete i da se osećate sito.

Da biste bili sigurni da dobijate važne hranljive materije dok zadovoljavate glad, izaberite zdravu hranu sa višestrukim prednostima, kao što je :

  • voće i povrće – koje će idelano činiti polovinu vašeg tanjira za vreme obroka.
  • integralne žitarice  -kao što su hleb i testenina od celog zrna, ovas, kinoa, ječam, smeđi pirinač i bulgur.
  • mlečni proizvodi sa niskim sadžajem masti – uključujući jogurt, mleko i sir.
  • proteinske namirnice – pasulj, pečurke, riba, jaja i nemasno živinsko meso.

Evo par predloga kako možete da obogatite svoje obroke:

  • zreli avkoda koristite kao namaz na sendvičima umesto majoneza i na pecivima umesto krem sira.
  • narežite voće na kockice i pomešajte ih sa jogurtom.
  • skuvajte kinou i koristite je kao prilog ili izblendirajte sa bananom da dobijete zdrav puding.
  • Umesto krutona u salate možete dodati razne semenka od bundeve ili čie.

Glavobolja nakon obroka – zašto se dešava?

Glavobolja može da bude uzrokovana različitim uzrocima i može da se pojavi u različitim momentima. Ali ukoliko se razvije nakon obroka kada je telo sito i zadovoljno, izgleda malo čudno. Međutim, ne smeju da se zanemare simptomi kao što su bol ili opšta slabost nakon obroka. Oni mogu da pokažu pojavu različitih oboljenja. Konsultacija sa lekarom će pomoći da se isključi opasna dijagnoza.

Ako osoba nakon obroka redovno pati od bola u glavi, ona ona mora da poseti terapeuta. Po prirodi bola iskusni lekar će moći da odredi njen uzrok i ukoliko je potrebno daće smernicu ka uskim specijalistima. Evo nekih razloga zbog kojih možete da imate glavobolju nakon obroka.

Alergija na hranu
S vremena na vreme imunološki sistem može da prihvati određenu hranu kao pretnju za organizam. Kada se ovo desi, telo oslobađa histamin u krv. Može da se nazove hormon zabrinutosti koji, ukoliko alergen uđe u telo, aktivira zaštitne reakcije: osip, upalu, glavobolju. Eto zašto vredi dobro analizirati meni kako bi se isključili ili otkrili potencijalni alergeni.

Intolerancija na hranu
Glavobolja nakon obroka – zašto se dešava?
Ne mešajte intoleranciju na hranu sa alergijom na hranu. Obično prvu od nelagodnosti karakteriše nesposobnost ljudskog tela da prihvati i apsorbuje hranu koja sadrži razne materije, na primer gluten ili laktozu. Ponekad telo odbija da prihvati i jedno i drugo. Osetljivost organizma na gluten i laktozu može da uzrokuje simptome kao što su dijareja, želudačni diskomfort i glavobolja.

Visok krvi pritisak
Hipertonija i glavobolja su tesno povezani. Visok krvi pritisak može da se razvije u bilo kom uzrastu i često je praćen glavoboljom. Za one koji su skloni hipertoniji problem može da se razvije nakon obroka kada konzumiraju mnogo soli ili pikantnu hranu. Višak natrijuma nagomilava vodu u telu i dovodi do povećanja obima krvi što znači viši krvni pritisak.

Dijabetes
Ako osoba ima dijabetes i za ručak je jela mnogo slatke hrane koja je zabranjena lekovitnom ishranom, tada je u potpunosti moguće da se razvije glavobolja. S obzirom na to da slatko uzrokuje naglo povećanje nivoa šećera u krvi što dovodi do proizvodnje insulina. Višak slatkog, posebno kod dijabetesa, provocira širenje krvnih sudova u mozgu što može da dovede do glavobolje.

Izvor: bonapetit.rs