Grožđe ili lubenica – šta je bolji izbor tokom leta?

Grožđe ili lubenica

Tokom toplih letnjih dana najčešće biramo voće koje osvežava, hladi i pomaže telu da nadoknadi izgubljenu tečnost. Među omiljenim letnjim voćem posebno se izdvajaju lubenica i grožđe. Oba voća su ukusna i bogata korisnim sastojcima, ali se razlikuju po količini šećera, kalorijama i hranljivim vrednostima.

Pa šta je bolji izbor tokom leta – grožđe ili lubenica? Odgovor zavisi od toga šta želite da postignete.

Lubenica – kralj letnjeg osveženja

Lubenica je jedno od voća koje sadrži najviše vode – čak oko 90%. Zbog toga je odličan izbor kada su velike vrućine i kada organizmu treba dodatna hidratacija.

Prednosti lubenice:

  • osvežava i rashlađuje telo
  • pomaže nadoknadu tečnosti
  • sadrži vitamine A i C
  • bogata je antioksidansima, posebno likopenom
  • ima relativno malo kalorija

U 100 grama lubenice nalazi se približno 30 kalorija, pa je pogodna i za osobe koje vode računa o unosu kalorija.

Najbolje je jesti je dobro rashlađenu, ali umereno, jer veće količine mogu izazvati nadutost kod osetljivijih osoba.

Grožđe – malo voće puno energije

Grožđe je veoma popularno tokom leta zbog svog slatkog ukusa i sočnosti. Za razliku od lubenice, sadrži više prirodnih šećera, pa organizmu daje više energije.

Prednosti grožđa:

  • bogato je vitaminima i mineralima
  • sadrži polifenole koji deluju kao antioksidansi
  • može pomoći kod osećaja umora
  • praktično je za užinu jer se lako nosi i čuva

U 100 grama grožđa ima oko 70 kalorija, što je više nego kod lubenice.

Ko ima manje šećera – lubenica ili grožđe?

Ako gledamo količinu prirodnog šećera:

🍉 Lubenica – oko 6–7 g šećera na 100 g
🍇 Grožđe – oko 15–16 g šećera na 100 g

Zbog toga je lubenica bolji izbor za one koji žele laganiju užinu sa manje šećera.

Koje voće je bolje posle fizičke aktivnosti?

Posle šetnje, rada u bašti ili treninga, grožđe može biti dobar izbor jer sadrži više ugljenih hidrata koji brzo daju energiju.

Lubenica je odlična nakon aktivnosti kada je potrebno osveženje i vraćanje tečnosti.

Da li je bolje jesti lubenicu ili grožđe za mršavljenje?

Za mršavljenje prednost ima lubenica jer ima:

  • manje kalorija
  • više vode
  • veći osećaj sitosti

Ipak, ni grožđe ne treba izbegavati – važno je samo paziti na količinu.

Kada je najbolje jesti letnje voće?

Najbolje vreme za voće je:

  • kao užina između obroka
  • nakon lagane fizičke aktivnosti
  • ujutru ili tokom dana

Velike količine voća neposredno pred spavanje nekim osobama mogu smetati zbog varenja.

Ne postoji potpuno bolji izbor – oba voća imaju svoje prednosti.

🍉 Izaberite lubenicu ako želite osveženje, hidrataciju i manje kalorija.
🍇 Izaberite grožđe ako vam treba više energije i jači slatki ukus.

Tokom leta idealno je kombinovati različito voće i uživati u sezonskim namirnicama koje priroda nudi.

Koje voće je najbolje za doručak? Prednosti različitih izbora

Koje voće je najbolje za doručak

Doručak je za mnoge najvažniji obrok u danu, a voće je čest izbor zbog svežine, praktičnosti i hranljivih materija koje sadrži. Međutim, da li postoji voće koje je „najbolje“ za jutro?

Odgovor je jednostavan – ne postoji jedna voćka koja odgovara svima. Izbor zavisi od vaših navika, ukusa i ostatka obroka. Ipak, neka vrsta voća može biti posebno praktična u određenim situacijama.

🍌 Banana – kada vam treba brz doručak

Banana je jednostavna za poneti i jesti. Često je biraju osobe koje žure ili planiraju jutarnju fizičku aktivnost.

Dobro se slaže sa:

  • ovsenim pahuljicama,
  • grčkim jogurtom,
  • puterom od kikirikija,
  • orašastim plodovima.

🍎 Jabuka – osvežavajući početak dana

Jabuka sadrži dosta vode i vlakana, pa je mnogi biraju kao lagan jutarnji obrok ili užinu.

Odlična je uz:

  • mladi sir,
  • jogurt,
  • ovsenu kašu,
  • bademe ili orahe.

🫐 Bobičasto voće

Borovnice, maline, kupine i jagode lako se kombinuju sa jogurtom ili ovsenim pahuljicama.

Mnogi ih vole zbog prijatnog ukusa i raznovrsnosti koju unose u doručak.

🍊 Pomorandže i drugo citrusno voće

Citrusi su osvežavajući izbor i izvor vitamina C. Mogu biti deo uravnoteženog doručka uz druge namirnice.

🥝 Kivi

Kivi je praktičan dodatak voćnim salatama, smutijima ili jogurtu. Njegov osvežavajući ukus mnogima prija ujutru.

🍉 Lubenica i dinja

Tokom leta, ove voćke mogu biti odličan izbor za osveženje jer sadrže veliku količinu vode.

Kako napraviti zasitniji doručak? Voće je korisno kombinovati sa namirnicama koje sadrže proteine i zdrave masti.

Na primer:

  • jogurt + banana + orasi,
  • ovsena kaša + borovnice,
  • jabuka + bademi,
  • mladi sir + kruška,
  • grčki jogurt + jagode.

Takva kombinacija mnogima pruža duži osećaj sitosti nego samo voće.

Da li je dovoljno jesti samo voće? Za neke osobe voće može biti sasvim dovoljno kao lagan doručak. Međutim, ako želite da duže ostanete siti, korisno je dodati izvor proteina ili zdravih masti.

Ne postoji jedno „najbolje“ voće za doručak. Najvažnije je da birate ono koje volite i da ga uklopite u raznovrstan i uravnotežen obrok.

Banana je praktična kada ste u žurbi, jabuka osvežava, bobičasto voće unosi raznovrsnost, a citrusi i kivi mogu biti prijatan izbor za početak dana.

Najčešća pitanja

Da li je banana dobra za doručak?

Da, banana može biti praktičan izbor, posebno u kombinaciji sa jogurtom, ovsenim pahuljicama ili orašastim plodovima.

Da li je bolje jesti voće pre ili posle doručka?

Ne postoji univerzalno pravilo. Mnogi voće jedu kao deo doručka ili uz njega, u zavisnosti od ličnih navika.

Koje voće najduže drži sitost?

Voće u kombinaciji sa proteinima i zdravim mastima često doprinosi dužem osećaju sitosti nego kada se jede samo.

POGLEDAJTE JOŠ:
– 5 jednostavnih navika koje mogu pomoći da pijete više vode svakog
– Šta se dešava ako nedelju dana ne pijete gazirana pića?
– Da li je bolje jesti pre ili posle šetnje? Evo šta kažu stručne preporuke

Jabuka ili banana za užinu? Evo šta je praktičnije u različitim situacijama

Jabuka ili banana za užinu

Jabuka i banana su među najpopularnijim voćkama koje mnogi biraju za užinu. Lako ih je poneti na posao, u školu ili na put, a obe sadrže korisne hranljive materije. Ipak, u zavisnosti od situacije, jedna može biti praktičniji izbor od druge.

Ako se i vi često pitate koju voćku da stavite u torbu, evo nekoliko stvari koje vredi znati.

Kada je jabuka bolji izbor?

Jabuka sadrži dosta vode i vlakana, pa mnogima pruža osećaj osveženja. Zahvaljujući čvrstoj kori, lako se prenosi i može stajati nekoliko sati bez posebnog pakovanja.

Jabuka je dobar izbor kada:

  • želite laganu užinu,
  • provodite više vremena van kuće,
  • želite nešto hrskavo i osvežavajuće,
  • planirate da voće pojedete kasnije tokom dana.

Kada je banana praktičnija?

Banana je jednostavna za konzumaciju i ne zahteva pranje neposredno pre jela. Zbog prirodnih ugljenih hidrata često je biraju ljudi pre ili posle fizičke aktivnosti.

Banana može biti praktičan izbor kada:

  • žurite i želite brzu užinu,
  • planirate trening ili šetnju,
  • želite voće koje se lako jede bez pribora,
  • nemate mogućnost da operete voće.

Šta je zasitnije?

Ne postoji univerzalan odgovor jer osećaj sitosti zavisi od mnogo faktora.

Ako želite da užina duže zasiti, voće možete kombinovati sa:

  • grčkim jogurtom,
  • šakom badema ili oraha,
  • nekoliko kašika ovsenih pahuljica,
  • mladim sirom.

Takva kombinacija sadrži više proteina i vlakana nego samo voće.

Da li je jedno voće zdravije od drugog?

I jabuka i banana mogu biti deo uravnotežene ishrane. Umesto da tražite „pobednika“, često je korisnije birati ono voće koje vam tog dana više odgovara i koje ćete zaista pojesti.

Raznovrsnost u ishrani obično je važnija od toga da stalno jedete samo jednu vrstu voća.

Saveti za zdraviju užinu

  • Nemojte preskakati užinu ako ste između obroka gladni.
  • Kombinujte voće sa izvorom proteina ili zdravih masti.
  • Ponesite voće od kuće kako biste ređe kupovali grickalice.
  • Menjajte vrste voća tokom nedelje.

Jabuka i banana imaju svoje prednosti. Jabuka je odlična kada želite osvežavajuću i hrskavu užinu, dok je banana praktičan izbor kada vam treba brz i jednostavan obrok u pokretu.

Najbolji izbor je onaj koji odgovara vašim navikama, planovima za taj dan i ukupnoj ishrani.

Najčešća pitanja

Da li banana goji više od jabuke?

Ne postoji voće koje samo po sebi dovodi do gojenja. Važan je ukupan način ishrane i količina hrane koju unosite tokom dana.

Da li je dobro jesti voće za užinu?

Da, voće može biti odlična užina, posebno ako ga kombinujete sa namirnicama bogatim proteinima ili zdravim mastima.

Šta je bolje pre treninga?

Mnogi biraju bananu jer je praktična i lako se jede, ali izbor zavisi od ličnih potreba i vrste aktivnosti.

Šta se može promeniti ako 30 dana pijete vodu sa limunom svakog jutra?

Voda sa limunom

Voda sa limunom je već godinama jedan od najpopularnijih jutarnjih napitaka. Neki je piju zbog osvežavajućeg ukusa, drugi zato što im pomaže da započnu dan unosom tečnosti, a treći veruju da može doprineti zdravijim navikama.

Ali šta se zaista može promeniti ako je pijete svakog jutra tokom 30 dana?

1. Možda ćete piti više vode

Mnogi ljudi teško unose dovoljno tečnosti tokom dana. Dodavanje limuna vodi može učiniti da vam voda bude ukusnija, pa ćete je češće piti. Dobra hidratacija važna je za normalno funkcionisanje organizma.

2. Unećete malo više vitamina C

Limun sadrži vitamin C, koji doprinosi normalnoj funkciji imunog sistema. Iako jedna čaša vode sa limunom nije dovoljan izvor dnevnih potreba, može biti deo raznovrsne ishrane.

3. Može vam pomoći da stvorite zdravu jutarnju rutinu

Mnogima nije najveća korist sam limun, već navika da dan započnu čašom vode. To može biti dobar podsetnik da povedete više računa o ishrani i unosu tečnosti tokom dana.

4. Možda ćete smanjiti unos zaslađenih napitaka

Ako umesto gaziranih sokova ili zaslađenih napitaka pijete vodu sa limunom, možete smanjiti unos dodatog šećera i kalorija.

5. Ne postoji dokaz da voda sa limunom sama topi masne naslage

Jedna od najčešćih zabluda jeste da voda sa limunom „istopi salo“. Za to ne postoje pouzdani naučni dokazi. Gubitak telesne mase zavisi od ukupne ishrane, fizičke aktivnosti i energetskog balansa.

Da li postoji neko kome ne odgovara?

Kod osoba koje imaju osetljiv želudac ili učestalu gorušicu, limun može pojačati tegobe. Takođe, kiseline iz limuna mogu vremenom uticati na zubnu gleđ, pa je korisno piti napitak uz obrok ili kroz slamčicu i nakon toga isprati usta običnom vodom.

Kako pripremiti vodu sa limunom?

Potrebno je:

  • 1 čaša mlake ili hladne vode
  • sok od pola svežeg limuna

Po želji možete dodati nekoliko listića nane ili tanku krišku đumbira radi ukusa.

Voda sa limunom nije čudesan napitak koji će preko noći promeniti vaše zdravlje ili dovesti do mršavljenja. Ipak, može biti prijatan način da povećate unos tečnosti i uvedete zdraviju jutarnju rutinu. Najveće koristi dolaze kada je deo uravnotežene ishrane, redovnog kretanja i zdravih životnih navika.

Najčešća pitanja

Da li voda sa limunom topi salo?

Ne postoje pouzdani dokazi da sama voda sa limunom sagoreva masne naslage.

Da li je bolje piti toplu ili hladnu vodu?

Možete piti onu temperaturu koja vam više prija. Nema jasnih dokaza da je jedna opcija zdravstveno bolja od druge.

Koliko limuna staviti u jednu čašu?

Najčešće je dovoljno iscediti polovinu srednjeg limuna u 200–250 ml vode.

Kako zamrznuti kupine da ostanu kao sveže – najbolji način za dugotrajno čuvanje

KUPINE

Kupine su jedno od najukusnijih letnjih voća, ali njihova sezona kratko traje. Dobra vest je da ih možete zamrznuti tako da zadrže ukus, boju i većinu hranljivih sastojaka. Ako se pravilno zamrznu, biće odlične za kolače, smutije, džemove i razne poslastice tokom cele godine.

Vreme pripreme

  • Priprema: 15 minuta
  • Zamrzavanje: 4–6 sati
  • Ukupno vreme: oko 6 sati

Kako odabrati kupine?

Za zamrzavanje birajte:

  • potpuno zrele, ali čvrste plodove
  • zdrave kupine bez oštećenja
  • sveže ubrane ili kupljene istog dana

Izbegavajte prezrele ili zgnječene kupine jer će nakon odmrzavanja biti previše mekane.

Korak 1 – Pranje

Kupine nežno operite pod hladnom vodom. Nemojte ih dugo držati potopljene jer upijaju vodu.

Nakon pranja rasporedite ih na kuhinjsku krpu ili papirni ubrus i ostavite da se potpuno osuše.

Korak 2 – Pojedinačno zamrzavanje

Ovo je najvažniji korak.

  1. Pleh ili tacnu obložite papirom za pečenje.
  2. Kupine poređajte u jednom sloju tako da se ne dodiruju.
  3. Stavite u zamrzivač na 4 do 6 sati.

Na ovaj način svaka kupina ostaje odvojena i neće se slepiti u jednu veliku grudvu.

Korak 3 – Pakovanje

Kada se kupine potpuno zamrznu:

  • prebacite ih u kese sa zip zatvaračem ili plastične posude
  • istisnite što više vazduha
  • napišite datum zamrzavanja

Koliko dugo mogu da stoje?

Kupine zadržavaju najbolji kvalitet:

  • do 12 meseci u zamrzivaču na -18°C.

Kako odmrznuti kupine?

Za kolače ih često nije potrebno odmrzavati – mogu se koristiti direktno iz zamrzivača.

Ako ih jedete sveže ili koristite za desert:

  • ostavite ih nekoliko sati u frižideru
  • ili 30 do 60 minuta na sobnoj temperaturi.

Najčešće greške

❌ Pakovanje mokrih kupina.

❌ Zamrzavanje u velikoj gomili.

❌ Višestruko odmrzavanje i ponovno zamrzavanje.

❌ Korišćenje prezrelih plodova.

Za šta možete koristiti zamrznute kupine?

  • voćne kolače
  • mafine
  • smutije
  • domaći džem
  • cheesecake
  • sladoled
  • voćne prelive
  • palačinke

POGLEDAJTE JOŠ:

Kolač sa kupinama
Domaći sok od kupina
Palačinke koje se ne cepaju
Domaći hleb bez mesenja

15 namirnica koje nikada ne treba čuvati u frižideru – većina ljudi pravi istu grešku

15 namirnica

Mnogi veruju da će svaka namirnica trajati duže ako je stave u frižider. Međutim, to nije tačno. Neke namirnice na niskim temperaturama gube ukus, menjaju teksturu ili čak brže propadaju.

U nastavku pročitajte koje namirnice je bolje čuvati na sobnoj temperaturi.

1. Paradajz

Hladnoća prekida prirodno sazrevanje, pa paradajz postaje brašnast i gubi miris.

Najbolje čuvanje: na kuhinjskoj polici, dalje od direktnog sunca.

2. Krompir

U frižideru se skrob pretvara u šećer, zbog čega krompir dobija sladak ukus i tamni prilikom pečenja.

Najbolje čuvanje: tamno, hladno i suvo mesto.

3. Crni luk

U frižideru brzo omekša i može razviti buđ.

Najbolje čuvanje: mrežasta korpa ili papirna kesa.

4. Beli luk

Vlaga podstiče klijanje i kvarenje.

Najbolje čuvanje: suvo i provetreno mesto.

5. Banane

U frižideru kora brzo potamni, a sazrevanje se usporava.

6. Med

Med se u frižideru kristališe mnogo brže.

Najbolje ga je čuvati dobro zatvorenog na sobnoj temperaturi.

7. Hleb

Frižider ubrzava sušenje hleba.

Ako ga nećete pojesti za nekoliko dana, bolje ga zamrznite.

8. Lubenica

Cela lubenica zadržava više vitamina ako stoji van frižidera.

Kada je isečete, tada je stavite u frižider.

9. Dinja

Isto pravilo važi i za dinju.

10. Bosiljak

Brzo vene i upija mirise iz frižidera.

Najbolje uspeva u čaši sa malo vode.

11. Kafa

Mlevena kafa lako upija vlagu i mirise.

Držite je u hermetički zatvorenoj posudi.

12. Maslinovo ulje

Na hladnoći se zgušnjava.

Idealna temperatura je između 15 i 20°C.

13. Avokado

Nezreo avokado neće pravilno sazreti u frižideru.

14. Breskve

Gube aromu i postaju brašnaste.

15. Krastavac

Na niskim temperaturama može postati mekan i vodenast.

Najčešće greške

  • Čuvanje krompira i luka zajedno.
  • Stavljanje hleba u frižider.
  • Čuvanje meda na hladnom.
  • Pranje voća pre skladištenja.
  • Držanje paradajza u fioci frižidera.

Zaključak

Pravilno čuvanje namirnica ne samo da produžava njihov vek trajanja, već čuva ukus, miris i hranljive vrednosti. Dovoljno je promeniti nekoliko navika kako biste smanjili bacanje hrane i uvek imali kvalitetne sastojke za pripremu omiljenih jela.

FAQ

Da li paradajz sme u frižider?
Može tek kada je potpuno zreo ili isečen, ali je za najbolji ukus preporučljivo da se čuva na sobnoj temperaturi.

Zašto krompir ne treba držati u frižideru?
Niska temperatura pretvara skrob u šećer, što menja ukus i utiče na pripremu.

Da li je bezbedno čuvati med van frižidera?
Da. Dobro zatvoren med može dugo da traje na sobnoj temperaturi.

Da li znate sa kojom hranom možete ojačati imunitet?

Za snažan imunitet, potrebno je tokom cele godine paziti na način života uključujući prehranu, aktivnost te izloženost toksinima, stresu i vanjskim nepovoljnim čimbenicima.

Dolaskom zime sve više se počinje pričati o imunitetu i kako očuvati zdravlje u zimskim mesecima. Posebno ukoliko imamo vrtiću i školsku decu koja se kreću u kolektivu pa su stoga često bolesna.

U želji za brzim i kratkoročnim delovanjem na imunitet, neretko pribegavamo tzv. instant-rešenjima u obliku dodataka prehrani ili prirodnih preparata. Iako većina njih, ovisno o sastavu i izvor naravno, mogu biti sjajna podrška imunitetu, nije tajna kako se imunitet gradi od rođenja i tokom cele godine.

Prehrana i imunitet

Prehrana je slobodno možemo reći glavna stavka u izgradnji imuniteta. Tokom detinjstva i odrasle dobi, ono što konzumiramo uvelike utiče na način kako će se naše telo ponašati i braniti protiv bolesti.

Iako kada govorimo o prehrani uvek govorimo o raznovrsnosti, uravnoteženosti i umerenosti, za podržanje imuniteta je također bitno konzumirati hranu koja je što manje prerađena. Na taj način možemo osigurati da zaista maksimalan broj hranjivih tvari iz hrane dospe u organizam i preuzme svoje funkcije koje će doprineti jačem imunitetu i snažnijem organizmu.

Hranjive tvari za očuvanje imuniteta:

Vitamin C: jedan od najjačih antioksidanasa u obrani organizma od bolesti (agrumi)
Vitamin E: uz vitamin C snažan antioksidans za jačanje imunološkog sustava (orašasti plodovi, biljna ulja)
Železo: prenosi kisik u organizmu te sudeluje u obrani protiv infekcija (meso, tamnozeleno povrće)
Cink: snažan antioksidans koji štiti stanice od delovanje vanjskih neželjenih uzročnika (meso, tamnozeleno povrće)
Lecitin: izvor vitamina B skupine te može delovati u sprječavanju osećaja umora (jaja, avokado, grahorice)

Koju hranu odabrati za podržati imunitet?

Osim što je važno konzumirati što manje prerađenu hranu, u odabiru hrane uvijek je poželjno gledati onu koja je sezonska i sveža. Tu se posebice misli na voće i povrće koje ima svoju sezonalnost i to trebamo poštivati. Cele godine.

Voće

Obzirom da većina ipak više pažnje prehrani i imunitetu pridaje u zimskim mjesecima, priroda je tu zaista učinila svoje pa tako s krajem jeseni i početkom zime u vrhunac sezone dolaze agrumi koji su izuzetno bogati vitaminom C.

Povrće

Od povrća, s dolaskom jesenskog/zimskog vremena naglasak je tamnozelenom povrću kao i povrću iz porodica bundeva.

Postoji li raspored konzumiranja hrane u svrhu očuvanja imuniteta?

U principu ne postoji točan raspored konzumiranja namirnica. Svaki organizam je jedinstven i nekome će odgovarati jedno, dok će nekome drugome odgovarati drugo.

Ono što je načelno pravilo je da se voće i povrće probavlja puno brže nego žitarice, meso i mliječni proizvodi te ih je stoga preporučljivo konzumirati pre nego hranu koja se probavlja dulje.

Umesto lekova voće i povrće

U moru raznih bolesti, kroz poslednjih par vekova, farmaceutska industrija je jako napredovala. Rafovi u apotekama su svako malo bogatiji za poneki novi lek protiv glavobolje, gripa ili virusa. I u najvećem broju slučajeva, kada se razbolimo, odlazimo u nabavku raznih tableta i pilula kako bi nam kroz par dana bilo bolje. Ali, da li možda imamo neku korisniju opciju?

Znamo koliko zapravo neki lekovi mogu biti štetni, za mnoge smo tek nakon godina i godina konzumiranja saznali njihovu štetnost. Pa, koliko nam onda pomažu, a koliko odmažu? Kako bi bilo da sve te farmaceutske produkte zamenimo prirodnom alternativom?

Ono što moramo znati je da je uvek bolje sprečiti, nego lečiti i da u tome priroda igra fantastičnu ulogu. Sve ono što ona može da nam ponudi nam može u određenom trenutku pomoći, sprečiti razvoj bolesti i učiniti organizam ponovo zdravim i vitalnim.

Važno je da znamo koje je to povrće i voće kroz koje ćemo u telo uneti veliku količinu nutritivno korisnih elemenata i da se potrudimo da upravo to voće i povrće konzumiramo što češće. Na taj način ćemo preduprediti nastanak i razvoj bolesti na najprirodniji moguć način, bez potrebe za farmaceutskim terapijama i suplementima u ishrani.

Spanać
Spanać je, kao što su i naše bake znale, zaista supernamirnica. Sadrži veliku količinu gvožđa i vitamina, minerala i vlakana. Takođe je bogat antioksidantima koje štite ćelije organizma od štetnih uticaja. Spanać možete konzumirati sirov, u vidu sveže pripremljenog šejka ili ga možete obariti uz kombinaciju nekih drugih namirnica po vašem izboru – u svakom slučaju bi ga trebalo jesti što češće. Uspomoć idealnog nivoa gvožđa u organizmu, telu imuni sistem postaje jači, lakše se bori protiv infekcija i bakterija i manja je verovatnoća da se razvije bolest.

Borovnice
Maleno bobičasto voće sa neverovatnom snagom – tako bismo mogli opisati ovu sjajnu biljku. Borovnica pomaže u radu mozga, sprečava razvoj kancerogenih ćelija, dobra je za vid, srce i može smanjiti ili održati nivo šećera u krvi, pomaže kod zatvora i zdravlja kostiju. Dovoljno je samo pola šoljice ove ukusne voćke na dan da predupredite razne bolesti.

Limun
Ovo južno voće se preporučuje gotovo uvek kada se borimo sa prehladom i gripom. Obzirom na to da je veoma bogat vitaminom C, ima antiupalna svojstva, podiže imunitet, smanjuje rizik od nastanka kancera i srčanog udara, odličan je za bubrege, sinuse, a takođe i za čistoću kože. Potrudite se da svakoga dana popijete barem jednu limunadu, najbolje bi bilo sa toplom vodom, koja pojačava blagotvorne efekte limuna, i ujutru na prazan stomak.

Jabuka i smuti
Ova voćka je široko rasprostranjena u našim predelima i odvajkada se koristi kao saveznik dobrog zdravlja. Jabuke su fantastičan borac protiv dijabetesa jer regulišu nivo šećera u krvi, a samim tim i mnoge druge procese u organizmu. Jabuke smanjuju holesterol, pomažu dobrom radu srca i jačaju ga, što za rezultat ima zdrav krvotok i zdravo telo. Crvene, zelene, žute – koje god volite – odaberite svakoga dana po jednu ovu voćku i uživajte u njenim blagotvornim efektima na ceo organizam.

Šargarepa
Šargarepa je povrće koje je bogato beta karotenom, pa se najčešće vezuje za dobar vid, ali ono što je još velika prednost šargarepe, a što mnogi od nas ne znaju, jeste da podstiče fizički razvoj kod dece, jača kosti i povećava otpornost na infekcije. Takođe, čisti jetru, blagotvorno deluje na kožu, kosu i nokte i otklanja višak kiseline u želucu. Možete je konzumirati svežu u ceđenom soku, u vidu salate ili obarenu, a takođe je možete koristiti u vidu maski za lepšu kožu lica.

Beli luk
Beli luk ima velika antiupalna i antikancerogena svojstva. On jača imunitet, podstiče proizvodnju antitela u organizmu, ubija ćelije raka i sprečava mogućnost njegove pojave, odličan je za kardiovaskularno zdravlje i otklanja umor, napetost i popravlja raspoloženje. Odličan je protiv crevnih parazita pa je sjajan saveznik u prevenciji tumora debelog creva. Beli luk usporava proces starenja i može pomoći kod mnogih hroničnih bolesti. Konzumirajte ga svežeg, kao dodatak jelima svakoga dana i brzo ćete osetiti njegove fantastične efekte.

Paprika
Paprika sadrži ogromnu količinu vitamina C i A, štiti od štetnih zraka sunca, štiti od raka prostate, podiže imunitet, poboljšava vid. Zbog niskog broja kalorija, a visokog udela vitamina i minerala, paprika takođe može biti odličan saveznik u borbi protiv viška kilograma. U bilo kom obliku da je konzumirate, izuzetno je zdrava i korisna namirnica.

Svako voće i povrće može da vam pruži predivne nutrijente kojima će se vaše telo jako obradovati. Ako do sada niste, povedite računa o svojoj ishrani. Mi jesmo ono što jedemo, i svaka boljka koja nas zadesi je rezultat deficita neke određene namirnice, odnosno određenog vitamina ili minerala. Pa, ako već možete da izbegnete farmaceutske lekove, zašto to ne biste učinili? Počnite od danas. Istražujte, kombinujte, trudite se da jedete zdrave namirnice bogate hranljivim sastojcima, a vaše telo će vam biti veoma zahvalno – i možete zaboraviti na apoteku.

Autor: Andrea Janković

Izvor: cakeiteasy.rs

Minerali i naše telo

Svi smo mi čuli da je neophodno da našem telu obezbedimo dovoljne količine vitamina i minerala, ali veoma mali broj nas to razume na pravi način. I ako su vitamini i minerali veoma različiti, telo ih mora imati i vitamine i minerale u dovoljnim količinama. Jedna očigledna razlika je da vitamini, zato što oni sadrže ugljenik, su to organske supstance. Minerali ne sadrže ugljenik i zato su to neorganske supstance.

U telu, vitamini i minerali igraju veoma važne funkcije. Ali i ako telo može da nastavi sa funkcionisanjem bez dovoljnog unošenja nekih vitamina, nedostatak minerala može dovesti do smrti. Danas mnogi nisu svesni koliko su minerali važni za telo.

Neke od uloga minerala

Da bi se hemoglobin našao u crvenim krvnim zrncima, telu je neophodno je gvožđe. Kako bi se izgradili jaki zubi i kosti, telu je potreban kalcijum. Kalcijum takođe igra veoma važnu ulogu za pravilan rad bubrega, mišića i nerava. Bez adekvatne količine joda, tiroidna (štitna) žlezda ne može obavljati njen najvažniji zadatak, a to je da proizvodi energiju. Mangan, selen i cink su antioksidansi i neke od njihovih funkcija su da pomognu zarastanje rana, da se skeletni sistem razvije pravilno, i štite ćelijsku membranu. Hrom pomaže da arterije ostanu čiste.

Minerali koji su potrebni organizmu se mogu podeliti na dve kategorije. Te dve katagorije su: makroelementi i mikroelementi. Razlika između ove dve kategorije je u tome koliko je telu neophodno. Telu je neophodno najmanje 100 miligrama na dan makroelemenata da bi funkcionisalo normalno. Što se tiče mikroelemenata, telu je neophodno manje od 100 miligrama na dan za normalno funkcionisanje.

U makroelemente spadaju: Kalcijum, Fosfor, Magnezijum, Natrijum, Kalijum, Sumpor i Hlor.
U mikroelemente spadaju: Hrom, Bakar, Fluor, Jod, Gvožđe, Molibden, Selen, Cink.

Izvori minerala

Minerali potiču iz zemlje koja pokriva površinu planete. Mi ne jedemo prljavštinu i stene, ali mi unosimo neophodne minerale kroz hranu koju jedemo. Kako je to moguće? Minerali uglavnom dolaze u naše telo preko namirnica koje konzumiramo. Voće, povrće, živinsko meso, mlečni proizvodi, žitarice, mahunarke – ove i druge namirnice su primarni izvor minerala koji su nephodni da bi telo funkcionisalo normalno.

Ljudi koji jedu uglavnom procesuiranu hranu i imaju nutricionistički neizbalansiranu ishranu uglavnom često pate od bolesti koje se mogu pripisati nedostatku vitamina i minerala.

Mnogo rasprava se vodi oko uzimanja dodataka minerala u ishrani. Idealno bi bilo da ljudi unesu dovoljnu količinu minerala kroz namirnice koje jedu, kao i kod nekih vitamina, unošenje prekomerne količine minerala može imati i štetne efekte.

Minerali se koriste i za pravljenje automobila, zgrada, šerpi i mnogih drugih dugotrajnih proizoda. Ali najvažniji za ljude su minerali koji su neophodni da bi se napravilo i održalo jako telo sposobno da funkcioniše kako je i osmišljeno.

Izvor: recepti.com